Траћимо новац и време на изборе, а земља пропада

Србија је на изборне утакмице у протеклих пет година потрошила око девет милијарди динара, од чега више од 60 одсто, односно 5,4 милијарде на ванредне изборе, израчунала је Национална коалиција за децентрализацију.

– За новац који је потрошен за ванредно гласање, могли смо да изградимо 18 вртића, 12 школа и исплатимо више од 117.000 просечних плата – каже директорка коалиције Милена Велојић и истиче да је за износ из буџета, опредељен за ванредне изборе у последњих пет година, Скупштина Србије могла да ради скоро две године.

Демократија је скупа, то није новост, коментарише за “Вести” Драган Добрашиновић, председник Коалиције за надзор јавних финансија, али је проблем како акцентира, учестали изборни ритам и што се расписују кад власт процени да су јој шансе за бољи резултат добре.

Он је, коментаришући наводе ове организације да одржавање избора иде у корист свим партијама за које је излазак на “велики бизнис”, оценио да није профит примаран у одлуци да се изађе на изборе већ је циљ останак на власти.

На биралишта више од 20 пута

Србија је од 2012. два пута редовно излазила на председничке изборе, али ванредно чак три пута, 2012, 2014. и прошле године, а према неким најавама би ванредни републички избори могли да се одрже и идуће године заједно са београдским. Изборне утакмице су, иначе, биле чешће од увођења вишестраначја 1990. године, па је за нешто више од четврт века у Србији одржано 10 председничких и 11 парламентарних избора од којих је осам било ванредних.

– Тачно је да странке профитирају из буџета и од неких бизнисмена који им дају, рачунајући због тога на повластице ако те партије уђу у власт. Чињеница је и да има неког сумњивог новца који се убацује у легалне токове, као што су уплате од по 40.000 које су стизале делом од сиромашних људи и социјалних случајева – каже наш саговорник.

Нажалост, према његовим речима, после избора нема оног потребног демократског резона.

– Не кажу добили смо власт “ајде сада да радимо” цео мандат од четири године, већ је стално ванредно стање, без озбиљних помака у напретку земље. Показује се да су избори, што народ каже, “и кад им време јесте и кад им време није”, а та учесталост доводи до застоја у земљи – закључио је Добрашиновић.

Да избори заиста успоравају реформе указују и налази Коалиције.

Систем богаћења

– Важан моменат уочи изласка на гласање грађана је период пре избора који не само да успорава реформе већ и омогућује извршној власти Влади и шефу државе да без контроле парламента раде шта хоће са новцем грађана, а то буде некада и до шест месеци – објаснио је Драган Радовић

– У годинама кад су избори, парламент ради бар 30 одсто мање него у неизборним годинама – појашњавају у Националној коалицији и наводе податке да се у изборним годинама, 70 одсто закона доносило по хитном поступку, а у неизборним 45 одсто. Гледано са економске стране само за близу 50 милиона евра колико је отишло на ванредне изборе, могло је према речима стручњака за сиву економију Драгана Радовића да се отвори скоро 10.000 радних места и упосли сиромашни југ Србије.

– Колико смо деце могли да пошаљемо са тим милионима евра, а не да их грађани лече СМС порукама и стално потпуно беспотребно иду на ванредне изборе – каже Радовић за “Вести”.

Д. Декић – Вести