Ушушкано на озренској висоравни, као у бајци је Тичије Поље са угњежденом насеобином кућа, кошара за стоку и млекара. Тај природни етнографски музеј данас немо сведочи о народној архитектури и пуном животу на том простору у недавној прошлости.
Само је задруга Лазовића половином прошлог века бројала двадесеторо деце. Ових дана на Тичијем Пољу, екипу Трага је дочекало свих, преосталих, петоро времешних горштака.
Рекло би се, прича са Јадовника као и све друге из већине крајева Србије.
Тај некад чобански рај је, као и другде, запустео све од Сопотнице преко Милошевог Дола и Ивање па до Катунца на Јадовнику и Озрена али су и људи и предели у крају где су станишта Панчићеве оморике, белоглавог супа и четрдесет одсто српских гнездарица, посебни.
Заљубљеници из удружења “Јадовник-оаза нетакнуте природе” чине колико могу да скрену пажњу на природне бисере овог подручја а остарели преостали горштаци живе аутентично и достојанствено, са неверицом да ће после њих живот Јадовника замрети.
Аутор: Наталија Видић
Уредник: Љубисав Алексић
РТС
