Рушењем мита о климатским променама руши се у кула од карата савремене политичке елите
ОДЛУКА америчког председника Доналда Трампа о повлачењу Америке из Париског климатског споразума из 2015. године могла би да буде почетак рушења мита о климатским променама.
Тај мит је, према ономе што је до сада познато, једна од највећих савремених обмана, чак превара западне политичко-пословне елите. Одлуке се на помпезним међународним скуповима доносе на основу лажних информација и нетачних података, а иза свега стоје уносан посао и новац.
Упркос томе што се те лажи свакодневно разоткривају и што стварни подаци говоре супротно, климатске промене или, како се још зову, глобално отопљавање, су постале нека врста нове елитистичке религије, о чему сведоче и сурове реакције западне политичке елите на одлуку председника Трампа.
Стварање мита о климатским променама и покушај да се од тога направи политички инструмент почели су 70-тих година 20. века у Америци. Али тада су „климатолози” тврдили да се планета хлади и да долази ново ледено доба. То тада није прошло јер су уствари просечне температуре расле, али је 90-тих година, са доласком администрације Била Клинтона и његовог потпредседника Ала Гора, мит оживљен. Овај пут, међутим, да се планета загрева и да долази до глобалног отопљавања.
У јапанском граду Кјото децембра 1997. године одржан је први светски самит о климатским променама, чиме почиње време климатске религије. Климатске промене и глобално отопљавање постали су нова идеологија, нова религија, која се претворила у моћан финансијски посао и политички инструмент.
Да би се у јавности стекао ауторитет, оперативни посао је препуштен Уједињеним нацијама, које су тада уживале јавни статус, па је формирано и стално тело светске организације под именом Међународни панел за климатске промене (IPCC).
Признање: Лагали смо о загревању!
Редали су се потом светски самити, мада без јасног успеха, и све наде полагане су у грандиозни самит 2009. године у Копенхагену.
Пред Копенхаген су откривене лажи британских научника са Универзитета Ист Англиа, и тај скуп ипак није успео, па су онда кренуле припреме за наредни 2015. године у Паризу.
Амерички председник Барак Обама је климатским променама дао толику важност да је председничким указом (executive order) одузео право Конгресу да о томе расправља, и све одлуке доноси Бела кућа. Иронија је да је управо то омогућило Доналду Трампу да изађе из тог споразума пошто му није потребна сагласност ни јавности ни Конгреса, а сада Обама предводи нападе на Трампа због тога.
Париски самит најављиван је са великом помпом, као почетак нове историје, а предводио га је Обама. Али, није све ишло једноставно.
Уочи самог самита било је јасно да нема договора. И онда на сцену ступају пропагандна машинерија и „научници”.
Неколико дана уочи самита у Паризу америчка Национална океанска и атмосферска администрација (NOAA), као једна од водећих светских институција за климатске информације, објавила је лажне податке о глобалном загревању како би утицала на париску конференцију. У извештају NOAA се тврдило да температура на глобалном нивоу расте. Али, др Џон Бејтс један од водећих научника NOAA који ужива неприкосновену репутацију, није више хтео да ћути и проговорио је. Он је објавио да су подаци лажни, темељени на непровереним и нетачним подацима.
NOAA је тврдила да престанак благог раста температуре, глобално отопљавање, од 1998. године не постоји иако су то потврдиле и УН у извештају из 2013. Прекида раста никада није ни било, тврди NOAA уочи самита у Паризу.
Др Бејтс каже да то што је објављено никад није било предмет дискусије и провере у NOAA.
NOAA се позивала на податке метереолошких станица које уопште не постоје.
Директор NOAA Томас Карл, који је оркестрирао лажни извештај, имао је специјалну телефонску линију (hotline) са тадашњим председником Бараком Обамом.
И сама NOAA је само 18 месеци после Париза признала да је лагала и променила податке са образложењем да је коришћен непоуздан метод и смањила је брзину загревања и земље и мора.
Др Бејтс је такође рекао да је NOAA имала стварне податке са терена, али их је уочи Париза сакрила и објавила лажне. Др Бејтс је потом пензионисан.
Још пре Бејтса, немачки научник са чувеног Института „Макс Планк” Фриц Фаренхолт изјавио је да је кампања климатских промена „велика превара”. А професор Фаренхолт је пионир европских покрета заштите животне средине.
Агресивна климатска кампања
Уствари, стварни подаци говоре да од 1998. године нема пораста просечних температура и такозвано глобално отопљавање је стало. То је још 2013. потврдио и IPCC доказима да је загревање знатно мање него што се мислило. Многи научници тврде да сама чињеница да постоји пауза у расту температуре сведочи да је клима мање осетљива на индустријске гасове него што се раније веровало. У том периоду је порасла емисија угљен диоксида, као главног узрочника, а загревање је стало.
Пред самит у Паризу америчка NASA је саопштила да је лед на Северном полу на рекордном нивоу још од 1979. године, када је почело његово мерење. А „научници” су тврдили да ће се до 2015. потпуно отопити.
Према истом извештају NASA, на целој планети ледена површина је за око милион квадратних километара већа него пре 35 година. На Јужном полу ниво леда је исти као и на почетку 20. века. Научници указују да Сунце достиже свој најнижи ниво активности још од 2011. године, што може да значи да планета поново улази у неки врсту мини леденог доба.
Ништа, међутим, није помогло. Медији су уочи скупа у Паризу, на коме је учествовало 150 светских лидера, створили агресивну атмосферу, али ипак није све ишло лако до последњег часа. На крају је под америчким притиском постигнут „споразум”, али није био обавезујући, и свака земља може и даље сама да регулише индустријске гасове.
Обама је изјавио да је то сада „најбоља прилика да сачувамо нашу планету”.
Све је обмана, праве се нови планови, а ништа није урађено од оног што је било на претходним самитима. Али, кључно је постигнуто. Договорено је да се до 2020. године из буџета држава сваке године уложи 100 милијарди долара као помоћ у борби против климатских промена и посебно „земљама у развоју”. УН планирају и да оснују међународни суд за „климатску правду”, који би судио земљама које не поштују религију климатских промена.
То је суштина, новац и политика.
Под изговором климатских промена и „спасавања планете” од пореских обвезника се свакодневно „отима” новац преко невидљивих пореза за „спас планете” – од цена горива до дечијих играчака – а од тога имају користи и велике компаније, које за борбу против глобалног отопљавања добијају огромне субвенције, а и владе држава јер тако допуњавају буџет и контролишу расположење јавности. Јер, ко може да буде против „спасавања планете” утолико пре што је наметнуто мнење да је човек својим активностима крив за климатске промене.
Процењује се да се на „бизнис” климатских промена дневно у свету троши око милијарду долара. У то улази и трговина угљен диоксидом јер велики загађивачи не морају да смањују избацивање гасова у атмосферу, него купе квоте од неразвијених земаља, чији развој су претходно укочили Међународни монетарни фонд и Светска банка. То је уствари највећи посао у савременом свету. И зато није ни чудо што се уочи сваког самита прво састану лидери светских банака и издају алармантна саопштења.
Створен је на неки начин „религијски терор”, који почиње да угрожава економски развој јер све мора да буде по диктату „климатске полиције”. Затварају се фабрике, електричне централе и забрањују одређени типови аутомобила, на пример. Говорило се чак да треба смањити и број крава јер оне својим издувним гасовима угрожавају Планету.
Отворен је пут тектонским променама
Наравно, постоји проблем регионалне или локалне загађености, али о томе се не разговара на светским самитима. То није тема, јер су махом ти загађивачи западне компаније које су своју прљаву технологију изместиле у неразвијене земље под изговором борбе против сиромаштва. О развоју технологије у спречавању загађености на климатским самитима нема речи. Као што нема речи ни о дилемама колико локалне измене временске ситуације имају везе са тестирањем климатског оружја које Америка већ годинама развија и тестира у појединим деловима света. Или о последицама за животну средину стотина тона бомби са осиромашеним уранијумом, које НАТО земље бацају у многим ратом захваћеним земљама. Не, то нису теме.
Арогантне реакције европских лидера на одлуку председника Трампа пре свега сведоче о обезглављености Европске уније без Америке и како је цела политичка класа на стакленим ногама. Лидерско место осуде председника Трампа је очигледно поверено француском председнику Емануелу Макрону, који се, као бивши Ротшилдов банкар, изгледа разуме у климатске промене. Он је своју осуду изнео и видео-изјави у којој је поновио Обамине речи да Трампова одлука „угрожава будућност планете и наше деце”. Говорио је на енглеском. Као демонстранти у Приштини. Једини аргумент у осуди – његов и немачке канцеларке Ангеле Меркел – је то што тврде да је Париски споразум „неповратан”.
По свему судећи, Трампово повлачење из Париског споразума ће најмање последице имати на климатске промене, али би зато могао да утемељи пут тектонским променама повратка суверенитета држава и деглобализације јер кампања климатских промена је управо израз глобализације и рушења државног суверенитета.
То је вероватни разлог зашто се најбурније реаговали лидери Европске уније. Рушењем мита о климатским променама руши се и кула од карата савремене политичке елите.
Синиша Лепојевић, Стандард.рс
