У залету припрема за сезону неизвесних избора са ове стране Атлантика, Америка и ММФ ставили су Европу крајем ове седмице пред тежак избор непроцењивих политичких последица, и то поводом грчке дужничке кризе.
„Немачка канцеларка Ангела Меркел спремна је да прихвати могући отпис дуга Грчкој уколико Атина изгласа додатне реформске мере”, пренео је немачки лист „Ханделсблат”.
Угледни немачки дневник пренео је ову – изненађујућу вест – позивајући се на исход телефонског разговора Кристин Лагард, извршног директора ММФ-а, и немачке канцеларке у четвртак увече.
Наиме, Лагарадова је Меркеловој, а након првог званичног реаговања администрације Доналда Трампа поводом случаја „Грчка”, подвукла да ММФ неће приложити ни паре пакету помоћи Атини ако не само Грчка већ и Европа не испуне оно што институција Бретон Вудс захтева од 2013. године – да Грчка спроведе драконске реформе, а да Европа отпише део дугова.
Да ММФ на овом курсу има одсада и подршку Беле куће, посведочио је ове седмице Стивен Мнучин, нови амерички министар финансија. „Грчка је првенствено тема Европе. Ми разговарамо са нашим европским партнерима и са ММФ-ом о томе, али ствар очигледно воде наше европске колеге”, истакао је Мнучин у интервјуу за „Волстрит џорнал”. Мнучиново инсистирање на томе да су Европљани протагонисти решавања кризе најзадуженије чланице еврозоне видно се разликује од става Немачке и Холандије. Колико до пре неки дан Волфганг Шојбле, немачки министар финансија, инсистирао је да нема говора о отпису грчких дугова, као и да без новчаног учешћа ММФ-а у пакету за Грчку тог пакета и нема више.
Улазак највећег деоничара ММФ-а, дакле Вашингтона, у дебату поводом грчких дугова подстакао је крајем седмице оштре поруке представника ове институције Европи.
„Програм који се не хвата у коштац са неодрживим дугом, вероватно ће допринети разбуктавању додатном проблема, јер ће подстаћи даљу неизвесност”, оценили су у ММФ-у.
Ова организација, дакле, неће у догледној будућности дати ни паре за случај „Грчка” уколико Атина али и Европа не повуку препоручене потезе.
Администрација Доналда Трампа подржала је – реформисани став ММФ-а да је грчки дуг неодржив, али и да Европа има да одигра важну улогу. Отуда можда и вест да Ангела Меркел одједанпут разматра могућност отписа (или преструктурирања) грчког дуга и то „што пре”, наводи „Ханделсблат”.
Европа је сада пред проблемом који хитро, а свакако пре летњег приспећа баснословних дужничких обавеза Грчке на наплату – али и пре немачких избора на јесен – треба да решава.
У међувремену, Доналд Трамп сада показује нови ентузијазам за ЕУ.
„Потпуно подржавам ЕУ. Мислим да су прекрасни. Ако су они срећни, ја их подржавам”, истакао је Трамп у интервјуу за Ројтерс. Оцене да је „ЕУ оруђе Немачке”, а „ Брисел ђавоља рупа” пале су у заборав.
Откуд сад нова Трампова љубав за ЕУ?
„Трампов урођени инстинкт вероватно му говори да САД треба извући из ситуације да угрози новац америчких пореских обвезника на неком удаљеном месту. Трамп ипак има нешто што жели од Европе, укључујући и њихово веће улагање у одбрану”, истиче Џејкоб Кјеркегар, евроексперт консултантске фирме „Родијум група”, у изјави за „Волстрит џорнал“.
Ако Европљани одреше кесу за НАТО, шта би све могло да се промени у решавању грчке дужничке кризе?
Аутор: Тања Вујић, Политика.рс
