* Ради достизања циља – „учинити Америку опет великом“ – Трамп је истумбао целу међународну ситуацију која се ионако била погоршала за Сједињене Државе. Довео је у питање неопходност НАТО, подривачки деловао против ЕУ, стигао до опасности царинског рата са Кином, распаљивао кризе – прво поводом Северене Кореје, па поводом Ирана. Њему су потребни уступци и од партнера и од противника
* Трамп настоји да учврсти позиције САД, али више не као светског жандарма и дфиктотора, већ као – најјаче и најутицајније светске силе која не мора да троши трилионе долара на своју спољну експанзију. Независно од тога хоће ли Трамп успети у својим намерама, резултат ће бити – другачије Сједињене Државе
* У Генералној скупштини УН рекао је: „САД неће говорити како морате да радите и живите и коме да се клањате… Патриотизам и просперитет и понос треба да царују у свету. Миру и слободи дајемо предност над доминирањем и поразима (других)
* Његова кључна порука је била: „Ми одбацујемо идеологију глобализма и прихватамо идеологију патриотизма“. Управо због одрицања од идеологије глобализма Трампа оволико мрзе глобалистичке елите. То је и разлог што покушавају да подрију његову власт у Сједињеним Државама и да га учине смешним у међународној арени. У рату који је у току не може бити ни примирја
______________________________________________________________________________
Пише: Петар АКОПОВ
НАСТУП Доналда Трампа пред генералном скупштином УН одразио је сву двојственост и његовог личног положаја и данашње улоге САД у свету.
Несумњиве Трампове економске успехе девалвира моћна агитација против њега и у Сједињеним Државама и на Западу у целини. Разлог је на површини – у његовом гледању на глобализацију које је потврдио и у говору на Ист риверу.
У сали Генералне скупштине разлегао се смех када је амерички председник почео да набраја успехе своје администрације. Тај смех није био изазван тиме што је неумесно хвалити сам себе пред међународном заједницом.
Амерички и европски медији Трампа представљају као некомпетентног чудака који се понаша као слон у стакларској радњи, а још га не подноси већина његовог народа. Као човека који се случајно нашао у председничкој фотељи и који је у сваком тренутку може изгубити због импичмента који ми следи.
То је виртуелна реалност у коју верују многи, чак и међу онима који су у Генералној скупштини слушали Трампов говор. Зато су се и смејали, зупркос томе што је Трамп изговорио сушту истину.
У САД је у току импресиван економски раст за који је несумњиво заслужан Трампов курс. А какав је то курс?
Онај „авантуристички“ и „лудачки“ који је за све тобоже и штетан и опасан.
Трамп спаја тврди протекционизам и агресивни притисак на `остатак света` – са амбицијом да побољша трговински биланс САД и да у земљу врати производњу. И, он је у томе успешан, што и бројке показују.
Али, да ли је Трамп у својој спољној политици баш сасвим штетан? Може ли се тврдити да је све уплашио, а да ништа тиме није постигао? Све је сасвим обрнуто. Напросто треба имати у виду – од чега је он почео и шта жели.
Сједињене Државе су позиције светског хегемона биле изгубиле пре његовог избора за шефа државе, а однос у свету према њима је наставио да се погоршава.
Односи са ЕУ били су напети… односи са Русијом потпуно поремећени. Приближавање Москве и Пекинга се убрзавало. Другим речима, све је било изгубљено пре Трамповог доласка на власт. Притом: изгубљено на путу борбе за задржавање САД на позицијама светског хегемона.
Трамп је дошао на власт под паролом одустајања од глобализма и аспирација на владање светом.
Трампу су важне само САД. И зато што схвата колика је глобализам утопија и зато што је истински амерички патриота.
За њега су заиста на првом месту интереси САД као државе, а не напредовање глобализације са ослонцем на САД а под руководством наднационалне светске финансијске елите.
Ради достизања свог циља – „учинити Америку опет великом“ – Трамп је истумбао целу међународну ситуацију која се ионако била погоршала за Сједињене Државе.
Довео је у питање неопходност НАТО, подривачки деловао против ЕУ, стигао до опасности царинског рата са Кином, распаљивао кризе – прво поводом Северене Кореје, па поводом Ирана.
Трампу су били потребни уступци и од партнера и од противника.
Он сада прети Ирану и потпуно га безразложно назива спонзором светског тероризма. Није му то потребно да би започео нови рат на Блиском Истоку.
Амерички председник прек оигре са Ираном жели да Сједињеним Државама врати главну улогу на Блиском Истоку, да врати поверење Саудијаца у САД и да врши притисак на Европу која рачуна на повољне уговоре са Ираном.
Зато је Трамп предложио да земље Персијског залива, Јордан и Египат створе своју „стратешку алијансу која ће регион довести до процвата, стабилности и безбедности“.
Све у свему, Трамп настоји да учврсти позиције САД, али више не као светског жандарма и дфиктотора, већ као – најјаче и најутицајније светске силе која не мора да троши трилионе долара на своју спољну експанзију.
Независно од тога хоће ли Трамп успети у својим намерама, резултат ће бити – другачије Сједињене Државе. Уосталом, повратак старом моделу са САД у улози светског диктатора није могућ због тога што се променио однос снага у свету.
Трамп из новог односа снага жели да извуче корист за Америку.
„САД неће говорити како морате да радите и живите и коме да се клањате… Патриотизам и просперитет и понос треба да царују у свету. Миру и слободи дајемо предност над доминирањем и поразима (других)“ – овим речима је Трамп завршио свој њујоршки говор.
Његова кључна порука је била: „Ми одбацујемо идеологију глобализма и прихватамо идеологију патриотизма“.
Управо због одрицања од идеологије глобализма Трампа оволико мрзе глобалистичке елите.
То је и разлог што покушавају да подрију његову власт у Сједињеним Државама и да га учине смешним у међународној арени.
У рату који је у току не може бити ни примирја.
Факти
