* Духовна структура класичног Американца – белог англосаксонског протестанта – уопште не подразумева империјалне амбиције. Енглески пуританци (оснивачи САД) побегли су у Америку од „злог фараона” и „вавилонске блуднице” – католичког Рима, односно управо из хришћанског царства које су проклели
* Тотални изолационизам је „коштица“ Америке око које се формирао њен „плод“. Таква је била до краја Другог светског рата. Наравно, пуританци су називани Јеврејима у хришћанској љусци, али је тај дух почео да истински доминира америчком политиком и културом тек после Другог светског рата
* Са Трамповим повратком у Белу кућу у Канади може пасти Џастин Трудо, а у Британији дожи на власт Најџел Фараж, а то ће бити народна револуција и повратак Англосаксонаца традиционалном патриотизму, одбацивању космополитизма и глобализма. Либерали и глобалисти ће морати да емигрирају у Аустралију…
* Питање је: да ли ће прави господари света – лондонски Сити и ФЕД, ММФ и Светска банка, који владају Британијом и САД, а преко њих и целим светом преко марионетских влада – дозволити да се ово деси? Мало је вероватно да ће се они добровољно одрећи своје моћи. А то значи да ће се свет озбиљно затрести
__________________________________________________________
Аутор: Владимир МОЖЕГОВ
БРИТАНИЈА, Сједињене Државе и Канада су основа англосаксонске моћи.
Канада је постала део Британске империје после Седмогодишњег рата (према Париском споразуму 1763.). Статус доминиона и прилику да формира сопствену владу добила је 1867. године, али, генерално, никада није напустила орбиту Британске империје.
Пре Првог светског рата, Британија је имала виртуелну светску доминацију. Британска флота је контролисала мора, фунта је контролисала светске финансије, британска наука и пропаганда су обликовале свест света.
Тридесетогодишњи рат 20. века (1914–1945) био је, с једне стране, рат да се спречи савез између Русије и Немачке, који би могао да угрози светску доминацију Англосаксонаца, а и спор између Британије и САД за статус светске империје. У том „спору је победила млађа америчка империја. Отада, долар доминира светом, а америчка пропаганда је поставила културне доминанте.
Тако су Сједињене Државе, уништивши свог конкурента, Британску империју, постале светска империја. Основа англосаксонске моћи, међутим, остала је иста. Главне су САД и Британија, а Канада јерезервни аеродром (тамо је Черчил намеравао да побегне у случају неуспешног исхода рата са Немачком).
Међутим, духовна структура класичног Американца – белог англосаксонског протестанта – уопште не подразумева империјалне амбиције.
Енглески пуританци (оснивачи САД) побегли су у Америку од „злог фараона” и „вавилонске блуднице” – католичког Рима, односно управо из хришћанског царства које су проклели. Побегли су у далеки есхатолошки „Град на брду“, који је, по њиховом мишљењу, требало да постане светионик за исте бежеће „изабране“.
Такав Американац уопште није намеравао да влада „светом проклетих“.
Овај тотални изолационизам постао је „коштица“ Америке око које се формирао њен „плод“.
Америка је таква и била до краја Другог светског рата. Изменио ју је само специфични космополитски јеврејски дух.
Наравно, Америка је од самог почетка била обасјана тим духом (пуританци су се већ називали Јеврејима у хришћанској љусци), али је тај дух почео да истински доминира америчком политиком и културом тек после Другог светског рата.
Односно, Америка као „светски жандарм”, Америка као „светски диктатор” и „светски месија” понајвише је космополитско-јеврејски пројекат.
Оригинални амерички пројекат је изолационистички. То је био све до раних 40-их година двадесетог века, када је силом прилика сломљен.
Заставу изолационизма је подигао и уздигао Доналд Трамп када је 2016. године као црни лабуд ушао у сам центар америчке политике и изазвао општи скандал, хаос и панику.
Трампова огромна популарност је проузрокована управо овим, а никако његовим капиталом, његовом естрадношћу и харизмом.
Трамп свакако поседује све те квалитете, али је тајна његовог успеха у томе што је Американце, дезоријентисане послератном либералном пропагандом, вратио њиховој изворној традицији (мада веома младој за наше стандарде), у њихову праву „коштицу“.
А сада та права америчка коштица може заиста да уздрма темеље англосаксонског света. Управо зато што је права и управо зато што је „коштица“. Такве ствари имају тенденцију да мењају свет.
У ствари, ствари могу бити још горе за либерале.
Навикли смо да Британце сматрамо империјалним народом. Али, Британско царство је такође веома младо. А ако се `скенирамо` Енглеза, видећемо да ни он није нарочито империјална личност.
„Није само Енглеска острво, већ је и сваки Енглез острво“, велика је истина у овим Новалисовим речима. Усамљена литица окружена тамним олујним морем и олујним небом – то је прави дух Енглеза. А то уопште није дух царског Рима, напротив – то је дух који је најудаљенији од царског Рима. И зато је својевремено без већих потешкоћа могао да завлада други империјални дух, алтернатива Риму: космополитски, трговачки, слободољубиви и златољубиви.
Енглеска пуританска револуција, Кромвел, Вилијам Орански, амстердамски банкари, Банка Енглеске, финансијским и трговачким Сити и његова Источноиндијска компанија – то су били прави почеци Британске империје.
И сада, са Трамповим брзим преузимањем америчке политике, са његовом „конзервативном револуцијом“ (тј. револуцијом против либералне револуције), видимо како свет почиње да се мења пред нашим очима.
Трампова „конзервативна револуција“ већ потреса темеље не само Америке, већ и читавог англосаксонског света. Тако се, под победничким космополитским духом трговачке империје, појављује нова Картагина, а појављује се и изолационистички дух Англосакса, па чак и Келта…
По којим знацима то видимо?
Уверите се сами: двопартијски систем у Британији (као недавно у САД) пуца по шавовима, а иза цепања по шавовима сјајне лабуристичко-конзервативне фасаде вири несистемско Трампово лице Најџела Фаража, лидера Реформске странке.
По рејтингу, Фараж је већ почео да престиже лабуристе, а из табора конзервативаца (чији је конзервативизам само име) гомиле пребега прелазе код њега. Данас Фаражова партија броји више од 100 хиљада људи, а њени редови и даље бујају.
Званично водећи милијардер света, Илон Муск, обећао је Фаражу 100 милиона долара за изборне трошкове. За Америку је то, наравно, ситница, али за Британију – огромна сума (током последњих партијских избора укупан буџет свих британских партија (односно донација партијских активиста) био је око 55 милиона фунти.
Фараж обећава да ће Британију извући из системске кризе, очистити острво од миграната, побољшати економију и склопити мир са Русијом. Британци, разочарани и торијевцима и лабуристима, прихватају ова обећања са великим ентузијазмом.
Садашњи премијер Стармер губи популарност чак и брже од бившег премијера Сунака. Ситуација по свему подсећа на америчку, а Трамп мрзи Стармера ништа мање него Бајдена и Обаму.
И да, наравно, Фараж је такође изолациониста. Међу првима је критиковао европску помоћ Украјини и Бајденове ракетне претње. Он је прошле године оптужио НАТО да је својим ширењем на исток изазвао украјински рат.
Ништа мање занимљива није ситуација у Канади.
Трамп се отворено руга њеном премијеру Џастину Трудоу, јавно га називајући „гувернером (51-ве америчке) државе“. Односно, спушта га на ниво регионалног менаџера, који је такође изгубио свако поверење центра.
Јасно је да је зависност Канаде од САД огромна. А Трамп и даље прети да ће увести царине од 25 одсто и урушити канадску економију, тачније, да ће Трудоа, који у том случају неће бити у стању да се носи са изазовима, избаци из коридора моћи.
Либерални тренд који је доминирао последњих тридесетак година више није актуелан, недвосмислено поручује Трамп, указујући на Трудоа, чији се рејтинг убрзано руши. Он је већ испод рејтинга не само конзервативаца, већ и левих демократа. А у Канади, Трамп има и свог човека – конзервативног лидера Пјера Поаљевра, који слоганом „Canada First“ директно копира свог америчког идола.
Дакле, следеће године (избори у Канади су 2025.) ситуација може да буде следећа: Америка, Канада и Британија са FIRST идеологијом као политичком линијом читавог англосаксонског света.
То неће бити уништење тог света, већ његово прочишћавање и поновно састављање. Народна револуција и повратак Англосаксонаца традиционалном патриотизму, одбацивању космополитизма и глобализма. (Либерали и глобалисти ће морати да емигрирају у Аустралију).
Наравно, друго је питање: да ли ће прави господари света – Сити и ФЕД, ММФ и Светска банка, који владају Британијом и САД, а преко њих и целим светом преко њихових марионетских влада – дозволити да се ово деси?
Мало је вероватно да ће се они добровољно одрећи своје моћи. А то значи да ће се свет озбиљно затрести.
Међутим, мир има шансу. Појављује се прозор могућности.
Заједно имамо прилику да размислимо и поново створимо целовит глобални безбедносни круг. Да изградимо одрживији и безбеднији свет за све.
