Трампу преко Конгреса САД све више одузимају право вођења спољне политике

*  Конгрес САД је прво – у  страху да се Трамп не баци Путину у загрљај и да не укине антируске санкције које су увеле администрације пре њега – изгласао закон о супротстављњању противницима САД помоћу санкција. Тим актом су све дотадашње санкције добиле снагу закона, а Министарство финансија САД је њиме обавезано да сваких пола године уводи нова ограничења против руских званичника и правних лица

* У јануару 2019. Представнички дом је гласао за „Закон о НАТО“ који Трампу унапред одузима могућност да САД делимично или потпуно – без претходног одобрења Конгреса САД – изведе из западне војне алијансе. И, то није био крај…

* У току је претварање Конгреса САД у траншеју одбране либерал-глобалистичког светског поретка који се круни. Међутим, то наноси нови удар по америчком уставном поретку. Сутра конгресмени могу председнику САД забранити да преговара чак и са оним светским лидерима који просто нису по вољи њихових спонзора

___________________________________________________________________

         Пише: Дмитриј ДРОБЊИЦКИЈ

         ДОНАЛД Трамп се осећа као да је на коњу. Две године је издржао под унакрсном ватром Конгреса САД, медија и вашингтонске бирократије.

         Не може се рећи да је победио у рату са „вашингтонским блатом“, али је одржао цео низ победа.

         Специјални прокурор Роберт Миллер ни после 22 месеца истраге није нашао ништа чиме би Трампа оптужио за повезаност његовог изборног штаба или породице са Кремљом.

         Ауторитет његових најжешћих непријатеља уздрман је, а Трамп је добио морално право да одсад сваку америчку критику на свој рачун прогласи за fake news.

         Штавише, Трамп је дошао у прилику да добрано прореди табор својих мрзитеља у Вашингтону. Нови државни тужилац САД, Вилијам Бар, после Милеровог извештаја може позвати на законску одговорност све који су били умешани у фабриковање „руске завере“. Дакле: високе функционере Министарства правде, ФБИ и Стејт демартмана…

         Не морају уследити ни масовна хапшења ни бројни судски поступци, али трамп може на федералне функције довести кадрове из америчких конзервативних држава. А чак и ако ни тога не буде –сама могућност такве ротације (чистке) охладиће главе многима који би да Трамповој влади и даље подмећу клипове у точкове.

         Америчка економија под Трампом функционише за 5 са минусом ако не баш за чисту петицу.

         У спољној политици су му успеси скромији, али постоје: Северна Кореја је обуставила атомске пробе, Кина се одлучила за уступке у међусобној трговини, антиимигрантски зид према Мексику ће се појавити, Канада и Мексико су се већ савили и пристали на нова правила у трговини са САД…

         Уочи нове председничке трке, која је међу демократама фактички већ почела, Трамп стоји, упркос свему, тако добро да неки већ процењују да је он изборе који ће се одржати у новембру 2020-те „већ добио“.

         „Вашингтонска мочвара“ нашла је ипак поље за своју игру и за обуздавање „немогућег Трампа“.

         Конгрес САД већ је успео – а у томе су учествовали и многи Трампови републиканци – да шефа државе битно ограничи у вођењу спољне политике.

         Прво је – у  страху да се Трамп не баци Путину у загрљај и да не укине антируске санкције које су увеле администрације пре њега – изгласао закон о супротстављњању противницима САД помоћу санкција. Тим актом су све дотадашње санкције добиле снагу закона, а Министарство финансија САД је њиме обавезано да сваких пола године уводи нова ограничења против руских званичника и правних лица.

         Прави удар на „Трампову територију“ почео је са почетком ове године.

         У јануару је Представнички дом гласао за „Закон о НАТО“ који Трампу унапред одузима могућност да САД делимично или потпуно – без претходног одобрења Конгреса САД – изведе из западне војне алијансе.

         Сада се у оба дома Конгреса расправља о тексту закона који би обавезао Белу кућу да не напушта споразум о ракетама средњег и малог домета.

         Тај закон би – ако буде донет – фактички онемогућио руско-америчко-кинеске преговоре о тим ракетама.

         Демократе су још објавиле да ће у процедуру убацити нацрт закона који би САД обавезао да се придруже париском споразуму о клими, а Трамп је још 2017-те своју земљу фактички извео из тог споразума.

         Поврх свега, у Сенату САД, у којем републиканци имају већину, `крчка` се закон који би забранио убвођење царина без дозволе Конгреса.

         Има чак и најава да ће се појавити захтев да се САД  врате споразуму са Ираном.

         У САД у протеклим деценијама се никада није доводило у питање право шефа државе да самостално води спољну политику. Изузетак су биле само објаве рата, склапање војних савеза и мировних споразума.

         Конгрес је председнику САД за то или давао карт-бланш или му се није противио. Бомбардовање Југославије било је пример – непротивљења, а борба против тероризма – карт-бланш.

         Али, сада се Конгрес ускопистио. Вероватно се неће противити рату на Блиском Истоку или у Јужној Америци, али ће зато блокирати сваки Трампов покушај да се зближи са Русијом или да угрожава наднационалне структуре. Од војних до економских.

         У току је претварање Конгреса САД у траншеју одбране либерал-глобалистичког светског поретка који се круни.

         Међутим, то наноси нови удар по америчком уставном поретку и ствара ситуацију да са Вашингтоном постаје тешко договарати се.

         Сутра конгресмени могу председнику САД забранити да преговара чак и са оним светским лидерима који нису по вољи њихових спонзора.

         Тешко да ће Трам на то пристати.

         Бројним америчким унутрашњим фронтовима сада се придодаје још један. Почела је битка за право доношења спољнополитичких одлука.

Факти