Дугогодишња пракса коришћења јавних предузећа за страначке потребе није прекинута ни после 22 месеца примене Закона о јавним предузећима, који је усвојен 2012. да би се тај сектор професионализовао, речено је данас на представљању истраживања Транспарентности Србија, уз оцену да је то једно од највећих изневерених обећања.

Организација Транспарентност Србија представила је резултате истраживања о примени Закона о јавним предузећима на узорку од 25 републичких, покрајинских и локалних јавних предузећа (ЈП), који показују да многе одредбе тог закона нису уопште примењене, а да су се недостаци закона преточили у штетну праксу.

Законска обавеза била да у свим јавним предузећима у Србији најкасније до 30. јуна 2013. буду расписани конкурси за директоре. Програмски директор организације Транспарентност Немања Ненадић навео је да од посматраних 25 јавних предузећа конкурс за директора уопште није спроведен у пет републичких јавних предузећа, у 11 је спроведен после истека рока, а у девет је спроведен у року.

Међутим, окончан је само у једном, у Електропривреди Србије, која је једина за готово две године примене закона добила директора на јавном конкурсу.

На нивоу локалних самоуправа, Ненадић је указао да су конкурси спроведени, али нису донели суштинске промене, јер су у већини случајева изабрани претходни вршиоци дужности и људи које су локални медији јасно одређивали по страначкој припадности.

– Није дошло до прижељкиване деполитизације – рекао је Ненадић.

Једини случај где конкурси нису окончани у разумном року је Београд, где је конкурсе расписала претходна политичка гарнитура, комисије су дале предлоге за директоре, а онда је Привремени орган управе све кандидатуре одбио и пошто се
власт променила, расписани су нови конкурси, предочио је он.

Док се чека затварање конкурса, како је речено на конференцији за новинаре, републичким јавним предузећима управљају вршиоци дужности директора које је поставила Влада, а некима је истекао мандат.

Гоати: Мамутски систем пун нестручних кадрова

Председник организације Транспарентности Србија Владимир Гоати је оценио да је веома тешко мењати систем који годинама постоји као продужена рука власти и истакао да се одузимање тих стечених права избегава на хиљаде начина.
Аксиом је да је држава лош предузетник, нагласио је он, уз оцену да ће смањивање државног сектора смањити и
злоупотребе у јавним предузећима.

Он је додао да у менаџменту нису спорни чак ни директори, чланови странке, већ нестучни људи, којих је много у том “мамутском систему”.

Председница скупштинског Одбора за привреду Александра Томић је предочила да је велики број од 50 државних јавних предузећа, као локалних, којих има 650, прекршио рокове за расписивање конкурса, али сматра да је то било очекивано
при доношењу Закона.

Директори сами именују своју контролу

– Очито је да нису урадили свој посао, јер нико не верује да постоји решеност Владе и парламента да се заоштри избор у јавним предузећима – изјавила је она.

Дошли смо у ситуацију да формирањем нове владе и нове скупштинске већине јавни сектор више није “прћија министаратва” и не припадају министарствима, навела је она.

С друге стране, до 2012. није се знао број запослених у јавним предузећима, а сада је то прецизно дефинисамо и у државној управи и у јавним предузећима, рекла је она, додавши да се, ипак, и данас дешава да неки директори запошљавају, а да надлежни не знају колики је тај број.

Сарадник Транспарентности Златко Минић навео је примере да су у Надзорном одбору Путева Србије сви чланови страначки функционери, у Србија водама један члан је председник општине, а да у великом броју предузећа сам директор предлаже Надзорни одбор, чија сврха је да контролише његов рад.

ФоНет