БЕОГРАД – Међународно истраживање Индекс отворености буџета (ОБИ) сврстало је Србију на 62. место од 115 земаља, што показује да је буџетски документи нису довољно отворени и свеобухватни, саопштила је данас организација Транспарентност Србија.
Од три главне области истраживања је најлошије оцењена у погледу учешћа јавности, са само два поена (светски просек 12), а оцене за Србију су добре једино у категорији ревизорског надзора.
Србија је у том истраживању за 2017. годину добила 43 од сто могућих поена, што је за четири мањи резултат него 2015, па је због тога, али и повећања броја обухваћених земаља, пала за 15 места на листи (2015. је заузимала 47. место од укупно 102 земље).
Транспареност Србија је оценила да је главни разлог за тако лошу позицију Србије непоштовање рокова, услед чега ни грађани ни народни посланици немају довољно времена за разматрање кључних буџетских докумената.
“Поучени искуством усвајања буџета Србије за 2018. годину, када је посланичка већина утрошила расположиво време за расправу бесмисленим амандманима, препоручили смо ауторима овог истраживања, са којима годинама сарађујемо, да убудуће оцењују не само да ли законодавна тела имају на располагању довољно времена да размотре предлог буџета који достави извршна власт, већ и да ли је у расправи остављено довољно времена за представљање свих амандмана”, истакла је ТС.
Како је објашњено, индекс отворености буџета је заснован на 109 индикатора који показују да ли државни органи припремају осам кључних буџетских докумената, да ли су они доступни јавности и да ли су информације које садрже свеобухватне и корисне.
То је једино светско независно и компаративно истраживање које испитује стања у три области буџетске одговорности: трансапрентност, надзор и учешће јавности. Резултати се објављују сваке друге године, почев од 2006.
Земље са најтранспарентнијим буџетима овога пута су Нови Зеланд и Јужна Африка (89), Шведска (87), Норвешка (85) и Грузија (82), док су земље са најлошијим резултатом Саудијска Арабија (1), Судан и Чад (2), Свазиленд, Ирак, Алжир и Либан (3). Када је реч о земљама у окружењу, бољи скор од Србије имају Словенија (69), Хрватска (57) и Албанија (50), док су лошије рангиране Македонија (37) и Босна и Херцеговина (35).
“На лош пласман Србије највише је утицало то што Влада већ годинама не доставља предлог закона о завршном рачуну буџета, док предлог буџета доставља тек након истека прописаног рока. Такође, полугодишњи извештај о реализацији буџета у Србији је недовољно садржајан. Услед тога, по стандардима овог истраживања се сматра да грађани, заинтересоване групе и стручна јавност нису имали благовремене информације, нити су могли да утичу на припрему буџета”, истакла је ТС.
Бета
