Стари власници очекују да ће се, током јавне расправе, у закону о враћању имовине наћи и њихови предлози. Мрежа за реституцију и даље није задовољна неким предложеним решењима
Реституција је процес који у Србији траје већ две деценије, од враћања пољопривредног земљишта до повраћаја имовине црквама и верским заједницима, али је сада држава спремна да први пут једним законом системски уреди ову област. Да не би било недоумица због специфичних категорија, попут оних, који су прошли процес рехабилитације или то још нису, уместо о реституцији закон је добио ново име – о враћању имовине и обештећењу. Тиме је држава самим називом закона јасно показала своју намеру шта ће радити у наредном периоду, кажу за ”Новости” у Радној групи, која је припремила нацрт прописа.
Највише полемика током јавне расправе очекује се по питању замене одузете имовине неком другом, приближне вредности.
– Држава нема довољно имовине у свим сегментима да би могла да примени модел супституције – аргумент је Радне групе. – Имамо списак државне имовине и тачно знамо шта држава поседује. Желимо да закон буде примењив и ако се да могућност супституције како ћемо да објаснимо да за некога постоји могућност замене, а за некога не.
Са друге стране, стари власници и њихови наследници сматрају да држава има довољно имовине за супституцију.
Представници Лиге за заштиту приватне својине и људских права и Српске лиге за реституцију оценили су у среду да ће нови нацрт закона о реституцији бити на штету самих грађана, јер је њиме предвиђено да мали део имовине буде враћен у натури, а да финансијско обештећење буде накнадно регулисано.
– Нацрт закона још нисмо видели, али на основу најновијих изјава шефа радне групе видљив је квалитативни помак у правцу доношења примењивог закона – каже Миле Антић, координатор Мреже за реституцију. – Међутим, и даље постоје отворена нека врло важна питања, а приоритетно покушај избегавања супституције као већ опробаног примењеног и врло ефикасног вида враћања имовине без фискалног трошка за државу. Истовремено још једном се потврђује оправданост грађанске иницијативе, која је допринела ефикаснијем, али још непотпуном попису државне имовине, као полазне основе за доношење квалитетних решења.
Неслагања ће бити и око одузете имовине коју користе државне институције, јавна предузећа, амбасаде… Радна група сматра да та имовина не може да се врати у натури. Аргумент је да јавна предузећа већ дуго користе те објекте. Исто важи и за резиденције и амбасаде, али и све државне инстутиције.
– Морала би у натури да се врати и сва остала државна имовина, коју користе институције, а посебно јавна предузећа, као и зграде амабасада, резиденције – наводи Антић. – Свако од тренутних корисника те имовине може око закупа да се договори и са новим власником да и даље користи тај простор. Нема разлога да поред онолике Палате Србија, Министарство за НИП буде смештено у породичној кући Чанића у Влајковићевој улици у центру Београда.
Новости
