Колеге страдалих рудара из рудника угља “Соко”, у коме је јуче дошло до несреће када је осам запослених страдало, кажу да се данима пре трагедије осећао мирис опасног гаса диметил сулфиде, те да су они на то упозоравали надлежне који нису предузели ништа.
Стравична несрећа догодила се јуче у раним јутарњим сатима, када је осам рудара страдало услед гушења метаном у руднику. Њихове колеге и даље не могу да верује да су остали без својих сабораца.
Поједини од њих истичу да је последњи дана било назнака да ће нешто овако да се догоди.
„Сви смо слутили да ће тако нешто да се деси, осећао се данима тај чудан мирис, претпостављали смо да је то опасан отрован гас диметил сулфид, јер је метан гас који нема ни укус ни мирис. Диметил сулфид је тежак и пада доле док је метан лакши и налази се изнад. Сумњало се да је тај део рудника опасан и упозоравали смо да се заобиђе али нас нико није слушао, важно је било да се обезбеди угаљ. Кад је дошло до урушавања тог слоја угља, гас се ослободио као кроз шприц и покуљао у радни простор где су били рудари. То се десило јако брзо, и они који су били најближи одмах су се угушили. Питање је да ли су страдали од метана и од овог другог гаса који је такође изузетно отрован. У сваком случају, морало се реаговати чим се приметило његово присуство у јами“, наводи један од рудара који није желео да му се помиње име.
Према незваничним информацијама, до несреће је дошло на око 500 метара дубине, а отровани људи су прошли праву голготу док су стигли на излаз из јаме. Како је посведочио Зоран Јовић, који је први је прискочио у помоћ колегама који су успели да изађу на површину рудника, они су били једва свесни.
„Гледао сам их како излазе из јаме, један дечко из Бовна, Ариф био је тешко повређен, био му је поломљен нос а око му је било затворено, да ли му је испало не знам. Ђука из Бовна, један колега из Краљева излазили су један по један, били су ошамућени, нису знали ни шта говоре. Нису знали ни шта их је снашло, то се догодило изненада, кажу да је само пао угаљ и да је тај притисак изгурао метан из откопа и да их је погушио. Ја сам им помагао да изађу из јаме и био са њима до доласка Хитне помоћи“, казао је рудар.
Дан жалости проглашен је данас у Сокобањи, а готово по целом месту спуштене су заставе на пола копља.
У Сокобањи, али и Србији, не памти се оваква трагедија.
Иза осморице страдалих рудара, који су свако јутро одлазили на посао знајући да ризикују своје животе, остало је 13 сирочади. Породице не могу да се помире са губицима.
Можда најболнија је судбина страдалог Бојана Стајића, који је пре само месец дана добио дете.
Подсетимо, јуче око четири сата дошло је до велике несреће у руднику Соко у Сокобањи. У несрећи је погинуло осам рудара, а повређено је, према првим информацијама, најмање 20.
Страдали су Дарко Златковић (43), Ненад Тривунац (37), Петар Петровић (31), Радован Грујић (47), Бранко Чокорило (57), Бранислав Златановић (54), Братислав Живковић (59) и Бојан Стајић (34).
