У „Политици” је 22. новембра објављено да се ствара стратешко партнерство Србије с Теслиним научним центром из Америке ради обнове једине преостале лабораторије нашег научника. Никола Тесла је у тој лабораторији на Лонг Ајленду код Њујорка изводио бројне експерименте од 1901. до 1917, када је антенска купола минирана и срушена. У обнову зграде требало би да се укључе и финансијски помогну наше успешне фирме и појединци. Истог дана Радио Београд пренео је вест из Америке да је поменута зграда оштећена у пожару.
Никола Тесла је приликом једине посете Београду говорио да ради на више научних пројеката који ће бити од велике користи човечанству, а он ће бити поносан што је то дело једног Србина. Да ли смо ми у Србији поносни што је Никола Тесла Србин и на који начин то исказујемо? Да ли је довољно што један аеродром и булевар носе име великог научника? Повод за овакво преиспитивање налазим у текстовима редитеља Станка Црнобрње објављеним у Културном додатку „Политике” 22. фебруара 2022. и 2. децембра ове године. У њима се аутор залаже за изградњу веће зграде Теслиног музеја како би могла да се прикаже целокупна научна и лична оставштина Николе Тесле која је пре 72 године допремљена у Београд. Његова образложења су детаљна, аргументована и уверљива, али нисам запазио да су наишла на реаговања званичника наших институција нити стручне јавности.
У време кад се ужурбано ради на реализацији пројекта Експо 2027. сматрам да је у истом периоду потребно изградити нови, знатно већи музеј Николе Тесле на најбољој и приступачној локацији и благовремено припремати стручне водиче за поједине делатности у којима је научник стварао. Тиме би се постигла већа ефикасност инвестиција у пројекат Експо 2027. и у Теслин музеј. Томе би допринели промотивни огласи да ће посетиоци Експо 2027. имати прилику да обиђу јединствен у свету Теслин музеј, где ће први пут бити изложени бројни експонати: многи уређаји, оригинални предмети и документа који се не могу видети у другим музејима света. Не би требало пропустити веома повољну прилику да се читавом свету прикаже веома широко поље делатности у којима је знаменити Србин стварао. Због могућности посете изложби Експо 2027. у тој години повећао би се и број посетилаца музеја.
Инвестиције у изградњу Теслиног музеја од свега пет до шест промила укупних средстава за изградњу изложбе Експо 2027, пратеће инфраструктуре и смештајних капацитета исплатиле би се у релативно кратком периоду, а допринели би промоцији Србије, српског народа и сазнању да је Никола Тесла Србин. То би позитивно утицало и на промоцију наших успешних фирми и појединаца који би помогли изградњу новог музеја. Верујем да би изградњу помогли и многи наши грађани. Сматрам да је логичније и целисходније да наше фирме знатније помогну изградњу Теслиног музеја који ће стално бити доступан бројним посетиоцима него празне зграде некадашње лабораторије у близини Њујорка.
Драгомир Посркача,
економиста у пензији