Административни трошкови предузећа у Србији прошле године износили су 1,07 милијарди евра, односно 3,7 одсто бруто домаћег производа (БДП), резултати су данас објављене студије Америчке агенције за међународни развој (УСАИД).
У поређењу с подацима из 2010. године, према којима су административни трошкови чинили 4,2 одсто БДП, дошло је до помака, али не као резултат укидања оптерећења, казала је заменица директора Пројекта УСАИД за боље услове пословања Драгана Станојевић на конференцији за новинаре у Београду.
Стручњак УСАИД-а Бранко Радуловић истакао је да је основни узрок побољшања пад зарада и укупне привредне активности, као и прелазак фирми у “сиву зону”.
“Ради илустрације, број оних који морају да уплате пазар и воде књигу евиденције промета робе и услуга (КЕПУ књига) пао је са око 90.600 на 84.000. Чим имате мање посла имате и мање бирократије”, казао је Радуловић.
Учешће државних административних захтева у БДП од 3,7 одсто високо је у односу на земље ЕУ, јер у Аустрији на ове трошкове одлази 2,8 одсто БДП-а, у Чешкој три одсто, у Данској 2,2 одсто, а у Немачкој 1,7 одсто, речено је на конференцији.
Према стручњацима УСАИД-а неопходно је укидање више од 40 процедура, међу којима су оне везане за трудничко и породиљско одсуство и обавеза вођење КЕПУ књиге. Као пример компликоване процедуре Радуловић је навео поступак издавања пореског уверења, које су сви интервјуисани приликом истраживања добили после пет до 10 дана јер “мора да га потпише шеф”, а у појединим пореским управама службеници нису хтели да приме захтев ако није из њихове филијале.
Како је Радуловић навео, то уверење, које је често веома важно добити истог дана, могло би се издавати одмах ако се службеницима пореске управе омогући да стављају факсимил надлежног лица. Он је оценио да 2013. година “обећава” по питању смањења непотребних трошкова, и као позитивну промену навео поједностављење
процедуре пријаве и одјаве радника.
Радуловић је додао и да очекује велике уштеде после успостављања електронске комуникације с пореском управом, али да се може само спекулисати о томе када ће се то догодити, јер се константно одлаже. Истраживање УСАИД-а спроведено је методом стандардног трошка који се примењује у свим земљама Европске уније од 2009. године. Овај метод не узима у обзир трошкове плаћања пореза, царина, накнада, казни, стицања професионалних звања, жалби и судских поступака.
Бета
