Треба учити од холандских сељака

Српска пољопривреда и прехрамбена индустрија 2013. су извезли за 2,1 милијарду евра. Колики је то домет можда најбоље сведочи податак да је вредност извоза холандског аграра у истој години достигла 79 милијарди евра. Бар тако је саопштила њихова министарка пољопривреде. То је око два и по пута више од вредности свега што се у Србији у једној години произведе – БДП. Прошлогодишњи српски аграрни извоз вредео је 38,5 пута мање од холандског, иако се пољопривредом у Земљи лала бави само око 68.000 фармера. У Србији је пописано 631.500 пољопривредних газдинстава са 1,4 милиона чланова и запослених, што значи да се код нас земљорадњом бави 20,5 пута више људи него у Холандији.

Колико год наша пољопривреда била далеко од холандске, још има лаика, али и стручњака, међу овим другим су и неки странци, који тврде да није далеко од истине она: „Србија би могла да храни пола Европе”.

Претходно би наши пољопривредници, надлежни државни службеници, али и наука, морали много више и брже да уче од холандске државе и њених фармера.

– Прошлогодишњи извоз је за пет одсто већи него 2012. – изјавила је недавно холандска министарка пољопривреде Шерон Дајксма, видно задовољна постигнутим. – Ове бројке подвлаче важност пољопривредног сектора за опоравак холандске економије. Холандија је, после САД, највећи извозник пољопривредних производа на свету. То морамо неговати – нагласила је министарка Дајсма.

Осамдесет одсто пољопривредних производа Холандија извози у земље Европске уније, а највише је продала Немачкој – за 22,4 милијарде, односно 28,5 одсто.

Холанђани продају Немцима месо, млечне производе, јаја, цвеће, воће и поврће. Повећан је извоз сира, парадајза, папричица и краставаца, као и свињског и живинског меса. Истовремено, забележенје незнатан пад у извозу путера и говедине.

Није тешко закључити да холандска држава веома брине о својој пољопривреди, иако је реч је о једној од најбогатијих европских земаља са 17 милиона становника, чије благостање не почива на њеном аграру. НајзначајнијиизвознипроизводиХоландијесу: машине, нуклеарниреактори, бојлери, минералнагорива, уља, дестилати, електричнаиелектронскаопрема, фармацеутскипроизводи…

И поред тога – вишеоддветрећинехоландскогБДПрезултат је услужногсектора.

Пољопривреда и прехрамбена индустрија у Холандији у укупној вредности њеног бруто домаћег производа (БДП), илити свега што се у једној години у тој земљи произведе, доприноси са око 10 одсто, а запошљава само 3,5 одсто укупног становништва. Просечно стварају око 30.133 евра бруто друштвеног производа по становнику.

Холандија располаже само са 4,15 милиона хектара пољопривредног земљишта, четвртина је испод нивоа мора, а 42 одсто чине пашњаци. Иако има само 60 сунчаних дана годишње, њена пољопривреда је водећа у свету по интензивној производњи и високој продуктивности.

Био је крај октобра 2007. кад се, у организацији амбасаде Холандије у Београду, група новинара из Србије нашла у тамошњем градићу Ловардену. Многи само што нису попадали од изненађења кад су чули да се у тој земљи свакогданазатворидесетфарми. Те године, у којој је агроиндустријски комплекс извезао за 84,3 милијарде евра, земљорадњом се бавило око 80.000 фармера. Сваке године их је за два одсто мање. Али, холандска држава улаже у знање оних који остају, како би повећањем продуктивности надокнадили тај мањак. Аграрна политика, у складу са захтевима ЕУ и СТО, измештена је из сфере заштите цена у разне облике помоћи руралног развоја. На неки облик ценовне заштите холандски фармери ипак могу да рачунају, али само у случају екстремног пада цене. Слично је и са извозним подстицајима који им не припадају по аутоматизму, већ само у случају поремећаја на светској пијаци на њихову штету.

Много је више разлога због којих би Србија морала да брине о својој пољопривреди. Удео пољопривредно-прехрамбене индустрије Србије у њеном БДП је између 20 и 30 одсто, тврде упућени, а у сектору аграра запослено је око 40 одсто радно способног становништва. Нажалост, и пољопривреда је много страдала у протекле две деценије. Небо и земља су јој и даље (не)наклоњени, али не и све друго што би требало да је прати.

Приватизација је опустошила велика пољопривредна газдинства и комбинате. Задруге су такође страдале. Дотле холандски фармери чувају и унапређују своја стогодишња удружења.

Ми никако да подигнемо на ноге фабрике вештачког ђубрива, трактора и пољопривредних машина…Од почетка овог века или промена 5. октобра, променили смо десет министара пољопривреде, а са њима се мењала и аграрна политика. Од државе, притиснуте дуговима с мањком у буџету, не може се много очекивати, а странци би пре да купују земљу, него да улажу у производњу, ако уопште могу да нађу партнера.

Има ли наде за нашу пољопривреду?

Брже приближавање земље ЕУ последња је шанса за препород српског аграра, чуло се на недавном скупу у Привредној комори Београда посвећеном преговорима Србије са администрацијом у Бриселу. Државни секретар Министарства пољопривреде и шеф тима за преговоре Данило Голубовић казао је да би домаћи произвођачи већ током 2015. године могли да конкуришу за средства из „Инструмента за претприступну помоћ развоју села” (ИПАРД). Услов је да министарство има кадровски ојачану Управу за аграрна плаћања, националну лабораторију, акредитацију за ИПАРД… А пара за то нема. И тако све у круг.

Александар Микавица

Политика