Трећи српски устанак – Карађорђе против Сулејмана

Крагујевац – Испред школе споменик Вуку Караџићу, а у школи се учи турски језик! Друштвене мреже су просто прокључале прошле недеље, када је из Прве (крагујевачке) гимназије стигло званично обавештење да ова школа уводи бесплатан курс турског језика. Негативни коментари, у којима су се форумаши позивали на национално достојанство и вишевековно ропство под Османлијама, брзо су испунили онлајн простор.

Најрадикалнији противници ове идеје покренули су и потписивање петиције за забрану турског језика у нашим школама. Њих је посебно разгневило то што се течај турског организује у школи са националним предзнаком. (Прва гимназија у Крагујевцу, као најстарија школа јужно од Саве и Дунава и претеча београдског Лицеја, проглашена је за образовну установу од посебног, националног значаја 2008. године, одлуком владе.)

У школи се нису надали оваквим реакцијама, али су њихова друга очекивања, она позитивна – премашена. За курс турског језика у крагујевачкој Првој гимназији влада велико интересовање. Међу пријављенима је највише средњошколаца, али су жељу да науче турски језик показали студенти, професори, али и пензионери и незапослени.

– У почетку нам се јавило петнаестак наших ђака, а онда су пријаве почеле да стижу и из других школа. То се могло очекивати, пошто је позив упућен првенствено тој популацији. Међутим, после тога су почели да нас зову и студенти и професори, а највеће изненађење је било када нам се јавило неколико пензионера и незапослених. Мислили смо да ће бити довољна једна учионица, са око 25 места, али у овом тренутку имамо више од 60 пријављених. Зато смо одлучили да ђаци и студенти пођу сад, а за старије ћемо курс организовати током лета – каже за „Политику” школски психолог Иван Недељковић, који је у Првој гимназији и координатор за међународну сарадњу.

Курс почиње седмог фебруара, а заинтересовани се могу пријавити још до краја ове седмица, подсећа наш саговорник. Негативне коментаре и позиве на забрану турског језика, он приписује „доконим форумашима”, не искључујући могућност да је међу њима било и ученика Прве гимназије.

– Примедбе су неозбиљне. Ми смо школа која ствара интелектуалце, људе који разумеју шта су глобални токови, који знају да је повезивање и разумевање међу људима различитих култура данас неопходно. Зато ће сви полазници курса имати могућност да науче нешто ново о култури тог народа, као што је, на пример, традиционална ебру техника сликања на води – објашњава Недељковић, наводећи да у Турској постоји 80 универзитета који су бесплатни за странце који уче турски.

Прва гимназија је курс турског језика организовала захваљујући Регионалном центру за усавршавање запослених у образовању, са седиштем у Крагујевцу, који има добру сарадњу са турским едукативном центром „Бејза” у Београду. Предавачи ће бити професори из Турске.

Ђаци трећег разреда Прве гимназије са којима смо разговарали кажу да то што је курс бесплатан уопште није било од пресудног значаја када су донели одлуку да уче турски.

– Ја сам језички смер. Имам енглески и немачки, али мислим да човек треба да зна што више језика. Тиме сам се руководила када сам се пријавила на курс турског – каже седамнаестогодишња Т. Б.

– Не, није било битно што је курс бесплатан. Пријавила бих се и да је требало да се плати, јер знам да човек вреди онолико колико језика зна – додаје њена вршњакиња А. Г.

Иначе, у Првој гимназији у Крагујевцу већ четири године постоји курс чешког језика, који је организован у сарадњи са колегама професорима из Јужноморавске регије. „Докони форумаши”, како их назива Недељковић, нису имали ништа против тог језика.

Нисмо, додуше, чули ни да се неко буни против немачког, језика народа чији су припадници 1941. у крагујевачким Шумарицама извршили страшну одмазду над недужним цивилима. „Доконим форумашима”, изгледа, не смета ни француски, ни енглески, ни италијански, језици којима говоре они који су нас бомбардовали 1999. године. Појединима се, изгледа, привиђају само „турски кочеви”, не и бомбе са осиромашеним уранијумом.

„Зар вам није било доста 500 година”, „Карађорђе се сад преврће у гробу”, „Биће да су клинке полуделе за Сулејманом”, „Треба да направимо кочеве, па да се сами набијемо”, само су неки од коментара који су се појавили на друштвеним мрежама.

„Учимо турски, а када ћемо почети да учимо српски”, овај коментар је, можда, на месту, изузимајући наравно контекст. Свака брига за сопствени народ и језик је добродошла, али се патриотизам не исказује глупошћу и позивањем на забрану учења другог језика, па макар њиме говорили и они чију су преци наше устанике набијали на колац.