“Трећи светски рат је кључ за излазак из економске кризе(?!)”

Слаба потражња, све већа неједнакост и нестајање средње класе, превелика регулација, конкуренција из Кине, неадекватна инфраструктура, мањак идеја… Све су то разлози које већ годинама разни економски стручњаци износе покушавајући да објасне шта се крије иза неумољиво спорог опоравка и стидљивог раста у најјачим светским економијама. Али, у последње време све чешће се износи и аргумент да је заправо мир узрок економске стагнације.

Већ је много година прошло откад је цео свет био уплетен у неки велики ратни сукоб, а како у Њујорк Тајмс пише професор економије Тајлер Ковен, премда вести о ратним сукобима у Ираку или Јужном Судану одају утисак да је свет и данас прилично крваво место, број жртава у тим ратовима није ни приближно велик у поређењу са десетинама милионима људи убијених током два светска рата у првој половини 20. века.

Чак је и у Вијетнамском рату страдало је кудикамо више људи него у било ком другом каснијем сукобу у којем је учествовала нека напреднија држава.

Колико год то невероватно звучало, могуће је да светски мир отклања потребу хитног постизања високих стопа економског раста тако да је самим тиме смањена могућност да ће економија расти брже. То не значи нужно да ратовање само по себи доводи до побољшања економске ситуације, с обзиром да су директне последице рата деструкција и губитак живота.

Тајлер Ковен, који иначе предаје економију на Универзитету Џорџ Месјон, наводи и да ову тезу не треба повезивати с кејнесианским аргументом према којем припреме за рат нужно доводе до повећавања јавне потрошње и аутоматског повећања запослености.

Насупрот томе, сама могућност избијања ратног сукоба владе наводи да буду фокусиране и да неке од најосновнијих одлука које доносе буду исправне. То се може односити на инвестирање у науку или једноставно на либерализацију економије. Такав фокус за крајњу последицу има побољшање дугорочних економских изгледа.

И док ће неки с правом рећи да је непримерено тражити нешто позитивно у рату, други ће упутити на то да се погледа историја САД, где се јасно види да изнесену тезу не можемо тек тако одбацити. Фундаменталне иновације, попут нуклеарне енергије, рачунара и савремених летелица, редом су настале услед америчких напора да надјачају силе Осовине у Другом светском рату или СССР у Хладном рату.

Интернет је изворно замишљен као мрежа која би Америци требала да послужи у одбрамбене сврхе у случају нуклеарног напада, а почетке Силиконске долине требало би тражити у уговорима са америчком војском, а не у данашњим старт-аповима, наводи Њујорк Тајмс. Лансирање Спутњика у Америци је изазвало велики интерес за науку и технологију, што је за последицу имало економски раст.

Да није било ратне претње, никада на пример не би био покренут Пројект Менхетн. У склопу тог пројекта атомска бомба произведена је за шест година, а почело се практично од нуле. Пројекат је на своме врхунцу “јео” 0.4 одсто америчког БДП. Тешко је замислити неки упоредив пројекат у данашње време.

С друге стране Тајлер Ковен наводи и позитивне ствари које је донело раздобље без глобалних конфликата. Осим мира самог по себи, ту су и, чистија околина, као и више времена које људи могу да посвете сами себи. Такође, степен толеранције према мањинама је данас већи.

Дакле, иако је економски раст у недостатку неког великог ратног сукоба можда мањи, свет без рата данас несумњиво јесте боље место него што би се то можда дало закључити ишчитавањем економских показатеља.

Велика је предност живети у свету којим претежно ипак влада мир и чији укупни БДП расте стопом од 2 одсто у односу на ситуацију у којој БДП скаче за 4 одсто, али притом гину људи.

Питање је, наравно, је ли тренутно мирно раздобље заправо тек један балон који само чека да се распрсне…

Застрашујућа вест, зар не?

 Јутарњи.хр