Трећина Европљана (33 одсто) нема стално запослење, а међу њима је чак 35 процената животног доба између 18 и 34 године.
То је показало је објављено истраживање компанија Мастерцард које се бавило житељима Европе који немају приступ званичним финансијским токовима.
Истраживање показује да је 138 милиона Европљана финансијски одсечено од друштва, то јест да немају банкарски рачун или приступ платним методама.
Изненађује податак да 87 процената финансијски искључених испитаника целог живота живи у истој земљи.
Резултати су такође показали да 38 одсто испитаника плаћа кирију у готовини и да чак 88 одсто анкетираних плаћа остале трошкове у кешу.
Међутим, истраживање је указало на знатно повећање коришћења технологија у том истом сегменту друштва, па је приступ технологијама путем паметног телефона скочио са 29 одсто у 2013. години на 49 одсто у 2016.
Ипак, четвртина испитаника (27 одсто) и даље сматра да не могу приступити финансијским производима и услугама, што указује на раскорак између популације која користи технологије и оне која има приступ финансијским производима и услугама.
Стална потреба за ослањањем на кеш чини те људе изузетно осетљивим на губитак или крађу новца, спорове у вези са плаћањем – јер не постоји електронски траг или доказ трансакције, а такође им у потпуности онемогућава да обављају плаћања унапред или да распоређују уплате унапред, наводи се у истраживању.
Коментаришући ове резултате, Ен Кернс, председница Сектора међународних тржишта у компанији Мастеркард, каже да многи људи појам искључености често доживљавају као проблем тржишта у развоју, али да овај извештај јасно показује да тај проблем постоји и на европским тржиштима која се сматрају развијеним.
“Немање приступа финансијским токовима има озбиљан утицај на квалитет живота појединаца, јер им ускраћује основне погодности и могућност избора, а лишава их и већег степена заштите, практичности и приступа глобалној економији”, наводи она.
Ово истраживање показује да су главни разлози за немање банкарскних рачуна или некоришћење банкарских услуга – недостатак знања и неповерење у банкарски сектор.
Петина испитаника (20 одсто) уопште не жели да има банкарски рачун, а 10 одсто њих је рекло да немају поверење у банке када је реч о баратању њиховим новцем.
Ен Кернс додаје да, иако су резултати о финансијској инклузији забрињавајући, када се узму у обзир повећани приступ технологијама као што су паметни телефони, јасно је да пут до финансијске инклузије води преко дигиталних технологија.
“Ослањајући се на брзи напредак технологија, можемо развити нова решења како би сви у Европи имали приступ финансијском систему. То ће имати директан позитиван утицај на милионе живота и свима нама ће донети погодности, јер се тиме подстиче праведније и равноправније друштво“, сматра она.
танјуг
