Београд – Трећина старих у Србији, посебно жена старијих од 65 година, нема два пара обуће и нема новца да обнови изношену гардеробу, показало је истраживање Црвеног крста и мрежа организација цивилног друштва „ХуманаС“ о положају и социјалној укључености старих. Упркос томе, од свих категорија становништва, пензионери су у најмањем ризику од сиромаштва управо због редовних пензија.
Озбиљан проблем има осам одсто старих мушкараца и 17 одсто жена, који не примају ниједну врсту пензије. Такође, жене, како је показало истраживање, имају бар за 20 одсто нижа примања од мушкараца и често не могу да задовоље базичне потребе. Проценат старих који и даље раде није занемарљив – у питању је 9,6 одсто жена и 19,5 одсто мушкараца између 65 и 74, као и 3,4 одсто жена и 9,3 одсто мушкараца старијих од 75 година! Више од две трећине њих активни су пољопривредници.
Занимљиво је и да старе жене чешће своје здравствено стање оцењују као лоше у односу на старе мушкарце, а и једни и други осећају се далеко болеснијим него њихови вршњаци у ЕУ.
Пре две године популација од „65 плус“ чинила је 19 одсто нације, од којих је само 15 одсто било запослено. До 2041. она ће бити далеко већа, посебно удео старијих жена. Очекује се чак да број старијих од 80 буде дупло већи него данас. Подаци показују да становништво у нашој земљи спада међу најстарије на планети, са прогнозом даљег интензивног старења услед ниског наталитета, фертилитета и миграција млађих. Зато је, констатовали су представници Црвеног крста, неопходно генерално побољшање положаја старих.
Истраживање је, такође, показало да је потребно унапредити приступ здравственим услугама и проширити капацитете лечења и неге старијих у кућним условима. Добар пример унапређења здравствених услуга је увођење електронских рецепата. Занимљиво је да је 3,3 одсто старих изјавило да су им одласци код лекара скупи и да зато не иду, док један број тврди да не може да дође до здравствене заштите због предугачких листа чекања.
Две трећине старих у Србији живи без млађих укућана, па је зато важно, према речима социолога др Марије Бабовић, да имају социјалну подршку. Посебно важан аспект старења је и обезбеђивање финансијске сигурности у старости. Старије особе чине 15 одсто корисника социјалне заштите, а најчешћа услуга на коју су упућени јесте помоћ у кући.
Велики разлог искључености старих је и непознавање информационих технологија, због чега нпр. не могу електронски да закажу вађење личних докумената. Само 17 одсто домаћег становништва старог 65 и више година користи компјутер, што је знатно ниже него него у ЕУ, где је овај проценат чак 52 одсто.
Европљани се чешће виђају
Ово истраживање срушило је и наше предрасуде о породичној блискости балканских народа, у односу на „остале Европљане“. Наиме, више од 50 одсто старих на Западу виђа чланове своје породице бар једном недељно, док је код нас овај проценат знатно нижи – 40 одсто. Интересантно је и да жене далеко више времена проведу у бризи о укућанима од мушкараца, посебно старије жене
В. Црњански Спасојевић / Новости
