Иако су Британци страховали да ће, због отварања слободног европског тржишта рада за Румуне и Бугаре од 1. јануара, становници Румуније извршити “инвазију” на Велику Британију, у прва два дана ове године на рад у ту земљу стигао је само један Румун, који од раније има обећано радно место.
На аеродрому Лутон у Лондону била су присутна два британска парламентараца заједно с новинарима и ТВ камерама, како би се лично уверили да ће после 1. јануара 2014. почети румунско-бугарска “инвазија” на Велику Британију.
Авионом је стигао само један Румун ради запошљавања у Британији, а возом, аутобусима или аутомобилима ниједан грађанин Румуније осим неколико њих који већ одавно раде у Британији, а овог пута су се враћали с Божићних празника.
Лабуриста Кит Вац и његов колега Марк Реклес позвали су на кафу Румуна Виктора Спирескуа (30 година) жељног да се запосли, са којим су срдачно разговарали на разне теме, па и о фудбалу и екипи Стеауа. Спиреску је, како су објавили многи британски медији, казао британским парламентарцима на течном енглеском језику: “Боже, колико је овде политичара!” и уз осмех додао: “Нисам дошао да вам опљачкам
земљу, дошао сам да радим, да зарадим неки новац и да се вратим у своју земљу”.
У земљама ЕУ које су од 1. јануара отвориле тржиште рада за слободно запошљавање Румуна и Бугара говорило се да ће доћи до њихове праве “инвазије”, да ће бити угрожен систем осигурања и да ће почети просјачцење на улицама градова.
Министар спољних послова Немачке Франк-Валтер Штајнмајер изјавио је да стављање под знак питања слободе кретања и рада “доноси штете Европи и Немачкој”.
“Европске слободе су језгро наше идеје о Европи. Слобода кретања радника је витални део европског интегрисања”, рекао је Штајнмајер и додао да је Немачка имала “огромне користи од тога, свакако веће од других”.
Румунски премијер Виктор Понта и министар спољних послова Титус Корлацеан су у последње време уверавали европске партнере да се после 1. јануара 2014. ништа посебно неће догодити, да неће бити “инвазије” Румуна на европско тржиште рада, наводећи да они који су желели да раде ван земље, већ се налазе ван ње, и то првенствено у Шпанији и Италији.
Бета
