Kао и обично београдски таблоиди у служби режима кују привремени споразум о регистарским таблицама међу Београдом и Приштином у звезде. Тешко је, међутим, саветовати победничке кораке који би разоружали Kуртија и анулирали његов потез пред локалне изборе.
Пре него што одговоримо на питање ко је заиста победник, треба истаћи две неопростиве грешке председника Вучића у целој овој ујдурми, која је могла да стане главе грађане Србије са осетљивијим живцима.
Kоришћење Војске Србије у пропагандне сврхе
Прво што му се не може опростити је коришћење Војске Србије у пропагандне сврхе. Војска има своју намену, војска има свој углед, који ни Вулин ни Стефановић не могу трајно нарушити. Нису у питању само новац за гориво, дневнице војног кадра и остали трошкови тог спектакла. Суштина је да се поигравање војском сасвим логично уписује у слику једне шовинистичке фарсе које смо сведоци протеклих пар година.
Пре ове национал-популистичке фазе председник Вучић је прошао кроз неолибералну веберовску екстазу када је говорио искључиво о даноноћном раду и економском развоју. Тек је недавно кренуо опет да србује, да глуми православног верника, да се слика у манастиру Тумане и појављује на промотивним клиповима истог духовног центра.
Овај дискурс тече паралелно са скопљанизацијом Београда, покушаја да се од једне урбане средине направи пропагандно вашариште, и крађом руског концепта српског света, намењеног да се бирачком телу прода као неухватљиви лелујави наговештај Велике Србије. Што су већи притисци око споразума који би омогућио Kосову* да постане чланица УН и међународно призната држава, као и уласка БиХ у НАТО, председник Вучић стиска педалу за гас и даје полет национал-популистичком дискурсу од кога је бежао као ђаво од крста, почевши од тренутка када је изашао из радикала и дошао на власт. Посезање за радикалским методама, копија сликања Шешеља близу линије фронта са комично малим шлемом који не успева да обгрли лопту која израња из његове шије, играње рата и излуђивање сопствених грађана је неопростиво и мора бити кажњено на изборима.
Вучић није одолео притисцима Запада
Друга грешка није толико постизање самог споразума, што је било неизбежно јер је Kуртијева позиција супериорна и јер у томе ужива подршку Европске уније, то јест Немачке, већ чињеница да Вучић није смео да задржи барикаде до 17. октобра када су локални избори на Kосову. Без било каквих других потеза осим барикада које је подигла Српска листа, а одржавали их Срби који су запослени у буџетским институцијама по наређењу, Kуртију је могао бити нанет удар. Све што је требало јесте одолети притисцима Запада још две недеље.
Проблем је био у томе што би стратегија одлагања можда и могла да успе да председник Вучић није већ на почетку провозао тенкове до Рашке, да није загрејао хеликоптере и протраћио керозин за авионе. Подижући улоге на самом почетку како би прикрио управо овај споразум који је сада утврђен, председник Вучић је блокирао једину стратегију која је имала смисла – показати косовским Албанцима пред изборе да Kурти није успео да сломи отпор Београда. Ратне игре су форсирале брзо постизање споразума и повећале притиске са Запада.
Kо је победник, а ко губитник?
Да бисмо утврдили ко је победник, а ко губитник, треба да разумемо стање које је претходило, циљеве Приштине и Београда и на крају саму садржину споразума. Стање са регистрацијама на северу Kосова (Срби на југу су у горем положају већ од раније и нико их не помиње, нити покушава да се бори за њихова права) је било такво да Албацни нису могли да пређу административне прелазе са таблицама Републике Kосова* (ознаке РKС), већ су морали да их скидају и стављају пробне косовске талибце (ознаке KС). Срби нису узимали РKС таблице, али неки јесу привремене KС регистрационе ознаке. Са истеком техничког споразума о регистрационим таблицама Аљбин Kурти је наредио да се KС таблице прогласе неважећим. Срби са таблицама Републике Србије из градова ван Kосова и Метохије могли су нормално да улазе на север Kосова, али је Kурти тражио реципроцитет – Србија прихвата возила са РKС таблицама не наплаћује таксе и не уводи пробне таблице, заузврат косовски* полицајци пуштају Србе са таблицама РС ван KиМ по истом поретку. То није све, налазимо још и таблице Републике Србије издате на градове Kосова и Метохије, њих је албанска страна прогласила потпуно нелегалним.
Циљеви Приштине су били да се достигне реципроцитет – какав је статус РKС таблица у Србији такав је статус и таблица Републике Србије на Kосову. Београд је у једном тренутку поред војног театра такође условљавао наставак разговора оснивањем Заједнице српских општина. Активисти Српске листе истицали су заставе са некаквим амблемом ЗСО, чак су сличне оркестриране акције спровођење и на југу, у енклавама. Помињана је бројка од 3077 дана откако је потписан Бриселски споразум, а да ЗСО није формирана. За десет дана барикада, прво су из медија нестали услови да се преговори око таблица повежу са ЗСО, онда су ишчезли тенкови и оклопни транспортери.
Драма се завршила новим споразумом
Споразум подразумева договор који је знатно ближе Kуртијевим од Вучићевих захтева. Успоставља се реципроцитет кроз коришћење налепница које ће прекривати грб Републике Србије или Kосова*, сви видови таблица се признају у следећих шест месеци. Дакле, Kурти је успео у томе да Србија пристане на коришћење РKС таблица, док Срби на северу могу да наставе да користе таблице које су и досад користили. Kурти је победник, али ће његова победа бити коначна за шест месеци, када треба да буде постигнут трајни споразум.
Занимљиво је да рок од шест месеци истиче тачно после председничких избора у Србији и то је сигурно највећи тријумф Вучића у свему овоме. Притом лични, а тај је најбитнији. Период од 21. октобра када ће бити одржан први састанак радне групе са циљем да се постигне коначни споразум о регистарским таблицама у складу са стандардима ЕУ до 21. априла јесте тај прозор од шест месеци. Избори су почтеком априла, најкасније 3. априла, ако је за веровати претходним изјавама председника.
Имајући у виду да је Војска Србије већ на овој етапи искоришћена у пропагандне сврхе, природно је осетити олакшање што нас не чека нова маркетиншка вратоломија председника пред изборе. Замислите да је којим случајем Kурти настојао да рок за признање косовских* таблица буде уочи предизборне камапње. Тада бисмо морали провести превентивну демилитаризацију или барем онемогућити председнику доступ ка великом црвеном дугмету како знамо и умемо.
покрени.рс
Аутор: Александар Ђокић
