Трговци и држава деру народ

Иако су грађани Србије с нестрпљењем ишчекивали долазак моћних трговинских ланаца и текстилних компанија, брзо су се разочарали. Док су раније с одушевљењем у време распродаја хрлили у Беч или Солун да би купили фирмиране јакне и панталоне, брзо су схватили да су снижења у отаџбини шарена лажа. Иста продавница, исти производ, само различита земља и потпуно другачија цена, а скоро по правилу, у Србији увек виша.

То није случај само са фирмираном гардеробом, него и с храном. Изгледа да највише закидају на храни за бебе јер родитељима никад им није скупо да нешто плате за своје малишане.

Тако теглица хране за бебе у Србији кошта 1,85 евра, а у Немачкој тај исти производ кошта 75 центи. Сокићи за бебе у тој земљи коштају 75 центи, а у отаџбини су дупло скупљи.

Према проценама, трговачке марже крећу се од 40 па све до 140 процената, нема конкуренције, па свако захвата свој део онако како хоће.

– Снажан увознички лоби, огромне марже и држава која ништа не чини, то су три главна разлога зашто су цене код нас, у истом ланцу продавница, више него у богатијим земљама. Трговци су се овде само уклопили, виде да колику год цену ставе, све им пролази – сматра Горан Паповић, председник Националне организације потрошача Србије.

– Просечна зарада у Србији је око 420 евра, док је у Немачкој четири-пет пута виша, значи, око 2.000 евра. Па где је онда ту логика?! – пита Паповић.
Потрошачка удружења су разједињена, па уз државну подршку алавим трговцима испаштају потрошачи.

– Тачно је да су организације за заштиту потрошача несложне, тако да осиромашени грађани трпе јер се све пребија преко њиховог џепа – прича Петар Богосављевић из Покрета за заштиту потрошача Србије.

Посебна прича је куповина животних намирница у Србији. Познато је да у матици цела плата одлази на храну. Чоколада од 100 грама у Немачкој кошта 69 центи, док се мање познати брендови краљице слаткиша могу купити и за 49 центи. У Србији чоколада коштају од 90 центи па навише.

Немци своју потрошачку корпу не могу да замисле без сира, млека, путера и других млечних производа.

Према истраживању Статиста.де (немачки портал) потрошња млечних производа износи 400 килограма по глави становника, воћа 98,8 килограма, поврће и салате 93,8 кг, меса 85,2 кг, хлеба 80,8 кг, док је употреба рибе свега 14,2 кг, као и уља и масти 19,4 килограма.

За млеко, млечне производе и јаја просечна породица у Србији издваја 28 евра месечно, док за хлеб и житарице троши евро мање. У отаџбини за куповину поврћа издваја се 20 евра, воћа 11 евра, док се за слаткише, мед, кондиторске производе потроши 9,2 евра, а на кафу, чај и какао 7,2 евра, нешто мање иде на рибу и прерађевине од рибе, свега пет евра месечно…