КАДА у трговине потрошач улази полупразних џепова интересује га првенствено цена, а рок употребе је често последње на шта обрати пажњу. С друге стране, трговци многобројним акцијским снижењима, на којима су најчешће намирнице којима је ваљаност при крају, покушавају да “поправе” промет. И иза овогодишњих празника на рафовима су остале залихе хране чији је датум трајања – истекао.
У Србији је рок трајања често “тајна”. Не само да се датум истека трајања прелепљује разним налепницама, већ је на појединим производима датум ваљаности само у размазаним траговима, који не могу да се прочитају. Још већа опасност прети и због одлуке појединих произвођача да продуже рок употребе и то дупло.
– Углавном купци се жале да трговци прелепе цене и рок употребе на производима – каже Вера Вида, председница Центра потрошача Србије ЦЕПС. – Тога има подједнако и у малим и у великим трговинама. Оно што нас посебно забрињава је појава коју смо уочили прошле године, а то је да су поједини произвођачи продужили рок важења неких својих производа. Иста марка кекса, на пример, који је раније имао рок важења шест месеци, сада је продужен од стране произвођача на 12.
ОШТРЕ КАЗНЕ ЗА продају покварене хране и непоштовање прописа, Закон о безбедности хране предвиђа казне од 200.000 до три милиона динара ! А, колика ће казна бити изречена за оне чија је роба повучена са тржишта, кажу у инспекцији, зависи од одлуке суда. У потрошачким организацијама истичу да трговци ретко плате милионске казне и да је због тога промет неисправне робе још увек присутан.
Вида додаје да то захтева једно обимно и озбиљно истраживање како би се са конкретним резултатима изашло у јавност. Како би се избегле казне, које сада уопште нису мале произвођачи су осмислили одличан начин за миран рад. Шта се то тако драстично променило у структури тог кекса. Ако јесте морало је, додаје Вида, јасно да се назначи.
Према неким подацима, купци у готово свакој трећој трговини, набасају на бајати производ. Најчешће налете на разне намазе, конзерве, маргарине, пиво, супе, коре, чајеве па и неке сухомеснате производе, којима је и по недељу, две, па и месец дана већ “пробијен” рок употребе.
– То су махом производи са краћим, ограниченим роком, који нису у предвиђеном периоду продати – кажу у инспекцији. – Има и оних артикала попут конзерви и неких пића са важењем од годину и више дана на које се напросто заборави и не проверава се на време њихов рок трајања.
Када потрошач купи такав производ, има право да се врати и од трговца захтева новац назад, али и да то пријави инспекцијама.
Истовремено, трговци тврде да о роковима употребе намирница строго воде рачуна. Велики маркети имају посебно организовану контролу производа. Због великог броја артикала, међутим, чешће се дешава да одређену робу којој је истекао рок грешком ставе у промет.
– Код робе којој је истекао рок употребе, у уговору је детаљно прецизирано да се та роба враћа добављачу – кажу у трговинским ланцима.
КАКО СЕ СНАЛАЗЕ
У СВОМ искуству инспектори су наилазили на разну домишљатост продаваца. Поједини продавци су робу, која је делимично устајала, попут неких кобасица и сланине, оперу, премажу уљем и зачинском паприком, па изложе у витринама као свежу. Или да упаковане кондиторе пред истеком распакују и продају на меру. Дешава се и да такву робу износе у мањим количинама током поподнева када се не очекује “посета” инспектора.
Новости
