Мистериозна инвеститорка нелегалног објекта на Копаонику, као и власница кафића у наведеној згради, повезане су са предузетницима из Смедерева и Пожаревца осумњиченим за вишемилионску утају пореза.
Соња Миљковић из Пожаревца похвалила се крајем фебруара 2018. године својим пријатељима на Фејсбуку фотографијама са Копаоника.
На њима је она насмејана и задовољна у друштву кувара и конобара пожаревачког ресторана Вила Јелена 012.
Чини се да за то има и добар разлог – пре неколико недеља постала је власница кафића на најатрактивнијој локацији у Србији, на Панчићевом врху на Копаонику у зони Националног парка.
Кафић се налази у нелегално саграђеној згради од преко 1.000 метара квадратних чији је званични инвеститор извесна Снежана Митковић из Смедерева.
Она је такође повезана са већ поменутим рестораном Вила Јелена 012 где је, по сведочењу извора БИРН-а, била ангажована „до пре годину дана“.
Други извор из Пожаревца нам је навео да је у ресторану радила као келнерица.
Истраживање БИРН-а показује да је формална инвеститорка зграде на врху Копаоника Снежана Митковић повезана са Гораном Јанићијевићем званим Чеда, који је 2013. године био ухапшен заједно са својом супругом Јеленом и групом других предузетника под сумњом да је утајио порез и опрао новац у вредности већој од шест милиона евра.
Горан Јанићијевић – Чеда познат је као човек који се бави трговином отпадом и нафтиним дериватима, али важи и за неформалног власника ресторана Вила Јелена 012 иза ког се налази и велики погон за прикупљање и складиштење секундарних сировина.
Друштвене мреже преплављене су фотографијама нелегалног објекта са врха Копаоника који је већ требало да буде срушен, али у вези са тим се не оглашавају ни Министарство грађевине ни локална самоуправа општине Брус.
И даље изгледа да је та чудовишно велика зграда подигнута из нечије личне бахатости и буди сумњу да иза особа које се формално воде као власници и инвеститори заправо стоје неки други, много моћнији људи.
А почело је по мраку
На почетку ски сезоне на Копаонику у јесен 2017. године БИРН је објавио податке о објекту који је нелегално подигнут на Панчићевом врху у зони Националног парка.
БИРН-ово истраживање изазвало је реакцију Министарства грађевине које је преко своје инспекцијске службе било наложило мистериозној власници Снежани Митковић да поруши објекат и врати терен у првобитно стање.
То се није догодило.
Привремено прекинути радови на изградњи бетонског чудовишта су настављени током ски сезоне.
Бројни посетиоци сведочили су да су се радови одвијали током ноћи, под рефлекторима, док би били заустављени преко дана у време када би са тог места скијаши кретали ка подножју планине.
Последњих неколико недеља у том објекту ради и кафић у власништву поменуте Соње Миљковић. Она је своју предузетничку радњу регистровала у децембру 2017. године на адреси у општини Брус. На истој адреси је регистровано и предузеће инвеститорке Снежане Митковић Панчић-коп.
„Од кога сам изнајмила простор вас се не тиче. Све што радим, радим по закону“ рекла је Соња Миљковић у телефонском разговору са новинаром БИРН-а и прекинула везу.
С друге стране, истраживање БИРН-а показује да је формална инвеститорка објекта Снежана Митковић, и даље непозната српској јавност, свастика Горана Јанићијевића – Чеде, предузетника из села Радинац крај Смедерева.
Она је сестра Горанове супруге Јелене Јанићијевић која је и сама била власница бројних предузећа.
Као и њен супруг бавила се разним пословима, од трговине отпадом и секундарним сировинама до трговине нафтом и нафтним дериватима.
Обоје су своје фирме у једном тренутку пререгистовали са адреса у централној Србији на адресе у општини Зубин Поток на Косову.
Горан Јанићијевић – Чеда, познат је као власник великог ресторана у предграђу Пожаревца Вила Јелена 012 и отпада који постоји иза тог ресторана.
Међутим, то што сви у Пожаревцу њега везују за то место, чувено по организовању масовних прослава, не значи да је он и формални власник тог бизниса.
Напротив, формални власник је Зоран Поповић који је у телефонском разговору са новинаром БИРН-а демантовао да има било какве везе са Јанићијевићем.
„Немам никакве везе са њим, ово је мој бизнис“ рекао је Поповић и прекинуо везу.
На профилима на друштвеним мрежама Инстаграм и Фејсбук, запослени Горана Јанићијевића ословљавају са „шеф”, док за Поповића кажу да је „директор”.
Ресторан Вила Јелена 012, огроман је објекат и за нека већа места од Пожаревца.
Налази се на путу који води из Пожаревца ка Београду, у Моравској улици преко пута сточне пијаце.
Са крова кафане виде се димњаци Железаре Смедерево, поред које је поникао посао Горана Јанићијевића.
Симболички, на том потезу, од кафане у Пожаревцу до Железаре Смедерево у којој се топе секундарне сировине и отпад, сместио се један занимљив бизнис који је чини се сада своју нову димензију добио изградњом објекта на Копаонику.
Јанићијевић није желео да одговори на упите БИРН-а, а на телефон Снежане Митковић јавила се особа које је била најпре збуњена позивом, а потом је рекла да она није Снежана и да је не ометамо.
Број Снежане Митковић БИРН је добио од њених колега из Виле Јелена 012 у Пожаревцу.
Након што је БИРН објавио први текст о нелегалној инвестицији на врху Копаоника, Снежана Митковић је покренула поступак ликвидације предузећа Панчић-коп које је „отворила“ крајем септембра 2017. године.
Та фирма је била регистрована на истој адреси на којој је била регистрована фирма која тренутно изнајмљује део простора у објекту на Панчићевом врху.
Ко је Чеда, а ко је Снежа
У мају 2013. године изгледало је да је Горан Јанићијевић у великом проблему: јавност је обавештена да је заједно са супругом Јеленом и већом групом привредника ухапшен јер је оштетио буџет Србије за шест милиона евра.
„Осумњичени су од 1. децембра 2009. до 31. децембра 2011, у намери да делимично избегну плаћање пореза, давали лажне податке о законито стеченим приходима, на тај начин што су прибављали и издавали лажне рачуне и отпремнице о промету секундарних сировина и грађевинског материјала”, објавиле су тада Вечерње Новости.
Иако се на основу извештаја може закључити да се ради о озбиљном криминалу који је у дугом периоду спроводила велика група људи, случај није преузело тужилаштво за организовани криминал него је све препуштено Основном тужилаштву у Пожаревцу које од тада води истрагу, али не успева да подигне оптужницу.
Пред тим тужилаштвом је да докаже форензичким вештачењем пут новца између разних фирми од којих се многе препознају као фиктивне и које су послужиле само да би се фингирале неке уплате и исплате.
Према подацима пословног регистра Србије, Горан Јанићијевић нема скоро па ништа: поседовао је фирму „Ђурђев град” у Смедереву која се бавила трговином секундарним сировинама – после њега је директорка била Снежана Митковић.
Осим тога, члан је управног одбора АД за прераду и промет нафте Нафт, регистрованог у Зубином Потоку.
Обе фирме су годинама у блокади, формално, а против ове друге је АПР покренула поступак пред тужилаштвом у Нишу због кршења Закона о рачуноводству јер годинама нису подносили документацију за финансијске извештаје.
С друге стране, у Пожаревцу и Смедереву разни извори потврдили су нам да блиско сарађује са својим партнерима са севера Косова у бројним пословима.
Новинар: Слободан Георгиев, Јавно.рс
Фото: БИРН
