Београд – Удружење „Заштита потрошача” тврди да сви трговински ланци мере храну коју пакују у пластичне кутије тако да „закину” потрошаче од седам до чак 30 одсто.
Током истраживања које је спровело то удружење, проверавана је тачност мерења у 68 продавница ланаца – „Макси”, „Темпо”, „Гомекс”, „Супер веро”, „Универекспорт”, „Рода”, „Идеа”, „Аман” и „Арома”.
Тајни купци су купили наводно 270 грама ситних колача упакованих у пластичну кутију. Након правилног мерења испоставило се да у кутији има 60 грама мање, односно само 210 грама колача, тврди то удружење и напомиње да је, с обзиром да је цена тих колача 1.100 динара по килограму, купац на само једној кутији „закинут” 66 динара.
Ненад Бумбић из „Заштите потрошача”, како се наводи у саопштењу удружења, истиче да су сви производи које су купили и у другим трговинским ланцима мерени тако да је купцима наплаћено најмање 20 грама више него што би требало.
„Трговци чак дају и упутства потрошачима како да сами мере производе, тако да погрешно измере већу грамажу чиме се потрошачи излажу штети“, навео је Бумбић и указао да, када би купци прво мерили амбалажу, сазнали би да пластичне кутије имају до 43 грама.
Пратећи упутство, потрошачи практично сами себе „поткрадају” за ту тежину. Бумбић је истакао да они увек треба да прво ставе празну амбалажу на вагу па да затим притисну дугме са словом Т или натписом Тара – тако вага „нулује” тежину кутије, односно показаће да је тежина кутије нула.
„Купци треба да траже и од трговаца да ураде исто пре него што сипају жељену храну у кутију“, нагласио је Бумбић. У удружењу „Заштита потрошача” наводе да су све трговинске ланце које су проверавани обавестили о резултатима истраживања. Ово удружење ће поновити истраживање на јесен, а ако опет дођу до истих резултата, биће поднете пријаве тржишној инспекцији. Предвиђена казна је од 300.000 до 2.000.000 динара по прекршају.
Горан Паповић из Националне организације потрошача Србије каже да су овакав проблем имали и купци у Европској унији, али је проблем решен под притиском јаких потрошачких удружења. Донети су правилници и интерни акти трговинских ланаца, који штите купце тако што, без обзира на то да ли они сами мере храну или то ради трговац уместо њих, најпре буде измерена тежина амбалаже, па онда садржај.
„Код нас то није случај. НОПС је указивао на ове проблеме када је реч о замрзнутим намирницама попут рибе или поврћа на којима има више леда него производа, али се ништа није променило. Сада имамо представника у Савету за процену ризика и безбедност производа и то ће бити једна од тема коју ћемо покренути. Суштина је да у Србији имамо изузетно јак трговачки и увознички лоби што ће у будућности представљати велики проблем у решавању проблема на тржишту“, објашњава Паповић.
Купци имају право да се љуте јер су доведени у заблуду. На декларацијама замрзнутих производа није наведено колико производа добију после отапања, само нето тежина која свакоме ко купује звучи као нето тежина производа који плаћа. Али то није тако, јер када се производи отопе, потрошач у ствари плаћа и до 30 одсто леда на који уопште не рачуна.
Пре неколико година тржиште Велике Британије је потресала слична афера око замрзнуте рибе. Организација потрошача је покренула иницијативу да се оваква пословна пракса прекине. Случај је завршио и на суду и сваки потрошач је обештећен пошто је утврђено да су у паковањима рибе плаћали готово половину воде.
У Србији је проблем то што не постоје правилници који би били обавезујући за произвођаче, нити је инспекција овлашћена да обавља овакве контроле.
И. Албуновић – Ј. Антељ / Политика
