Из Владе Србије најављују све могуће мере у циљу стабилизације тржишта основних животних намирница. Динкић: Произвођачи и продавци искористили моменат када је повећан ПДВ да би поскупили робу
ВИШЕ је него јасно да су бројни произвођачи и трговци покушали да искористе моменат када је повећан ПДВ како би подигли цене својих производа, иако код многих од њих стопа пореза није промењена – каже за “Новости” министар финансија и привреде Млађан Динкић.
Према речима министра Динкића, у поскупљењу основних животних намирница апсолутно нема никаквих пореских елемената.
– У преводу, код ових производа, неко је себи ту разлику ставио у џеп. Јер, повећање пореза у тим случајевима је – нула. Код остале робе широке потрошње где је пореска стопа повећана са 18 на 20 одсто, ефекат тог увећања намета је 1,7 одсто и сва поскупљења изнад тог процента су директан приход произвођача или трговца.
Да ПДВ није разлог огромних поскупљења, слажу се и у Самосталном синдикату Србије. Ипак, они су дали рок Влади да за 15 до 20 дана врати цене на ниво пре 1. септембра, у супротном ће позвати грађане на улице.
И МЛЕКО АКО ЗАТРЕБА
КАДА је у питању прерада млека и млечних производа, у Влади Србије, за “Новости”, кажу да засада нема разлога за то да се донесе одлука о бесцаринском увозу. – Ребалансом буџета за ову годину предвиђена су средства за исплату заосталих субвенција за млеко произвођачима, као и повећање премије за сваки произведени литар са садашњих пет на седам динара – подсећају у Немањиној 11 и констатују да, након тих исплата, неће више бити разлога за озбиљнија поскупљења или несташице. – Уколико до поремећаја на тржишту, ипак дође, Влада Србије ће донети одлуку и о привременом бесцаринском увозу млека у праху.
– Повећањем ПДВ-а нису обухваћене основне намирнице, тако да је поскупљење ових дана неоправдано – упозорава Љубисав Орбовић, председник Савеза самосталних синдиката Србије. – Код већине произвођача цене су повећане од 15 до чак 30 одсто у односу на лане, а у појединим случајевима и до 100 одсто. Оно што је некада било сиротињска храна, сада је мисаона именица за многе породице. Имамо разумевања да је Влада наследила тешку економску ситуацију, али то не значи да их треба ослободити обавеза, јер су обећали да ће имати контролу над ценама.
Како је “Новостима” потврдио министар за унутрашњу и спољну трговину Расим Љајић, Влада Србије ће, већ на седници у четвртак, размотрити могућност бесцаринског увоза шећера и уља.
Према предлогу Министарства трговине, а о ком ће се у четвртак расправљати на седници Владе, идеја је да се привремено укине царина на увоз уља која тренутно износи 30 одсто, као и она на увоз шећера, а која је 20 одсто. Био би, на неко време, укинут и прелевман на увоз шећера, који је за ЕУ земље 15 динара по килограму, а остале државе 18 динара. Рачуна се, наиме, да би, с обзиром на то да је забрањен извоз шећерне репе и сунцокрета домаћи прерађивачи морали да имају довољно сировина за своју производњу.
Несташица уља траје готово месец дана, упркос интервенцији из Робних резерви. Литар зејтина ових дана достиже цену до 200 динара, посебно у малим трговинама. Држава планира да увозом од 20.000 тона уља подмири потребе тржишта, а то су количине које се уобичајено потроше за око три месеца.
– Уље неће бити јефтиније, без обзира на бесцарински увоз – кажу водећи произвођачи уља у Србији. – Квалитет увозног и домаћег уља не може ни да се пореди. Искуство из досадашњих интервенција из увоза показује да су то углавном изузетно мале количине, које не могу да подмире ни потребе већег насеља у престоници.
У Влади су, тврди министар Динкић, изненађени и одлуком појединих градских управа да подигну цене градског превоза и грејања. Поскупео је градски превоз у Београду, Зрењанину, Кикинди…
– Лично сам, пре три недеље, разговарао са градоначелником Београда Драганом Ђиласом и предочио му да ће ГСП, након измена закона о акцизама, имати повраћај намета, односно да ће им се враћати и 2,5 динара више него до сада – тврди Динкић.
– Сматрам да би било поштеније да је, након поскупљења превоза у Београду, из градске управе речено да морају да поскупе, јер дају огромне субвенције за ГСП и да ова фирма производи велике губитке. Слично је и са осталим локалним самоуправама које су 1. октобра поскупеле градски превоз.
Челници Београда су својевремено поздравили одлуку Министарства финансија о повраћају акциза ГСП од 2,5 динара по литру. Међутим, уз назнаку да је од последње промене цене превоза у јануару 2011. године гориво поскупело за скоро 40 одсто. Из седишта града презентовани су и подаци: приликом претходног поскупљења евродизел је коштао 105, а сада је скоро 150 динара, док је евро у истом периоду скочио са 105,5 на 116 динара. За потребе функционисања престонице ГСП троши три милиона литара месечно, а Београд свакога месеца дотира ГСП са 520 милиона динара.
Од 1. октобра грађани у многим градовима плаћају више и за грејање. За топле радијаторе издваја се од 10 до чак 20 одсто више него досад. Захтеви за поскупљење који су протеклих месеци пристизали из топлана добили су “зелено светло” градских управа.
– Топлане имају силне проблеме и губитке и разлог за поскупљење грејања у већини градова у Србији није повећање намета државе, већ њихово нерентабилно пословање – наглашава министар Динкић.
УВОЗ НИШТА НЕ МЕЊА
У “Викторија оилу” истичу да бесцарински увоз неће значајније утицати на њихову производњу, јер фабрика већ упошљава максимум својих капацитета и на тржиште пласира 30 одсто више уља него у истом периоду лане.
– Фабричке цене уља у Србији су и даље међу нижима у региону тако да се увозом неће утицати на цену – кажу у “Викторија оилу”. – Такође, треба водити рачуна не само о цени већ и односу цене и квалитета. “Искон уље” тренутно заузима око 30 одсто укупног домаћег тржишта сунцокретовог уља, а наша фабричка цена уља износи 151 до 153 динара по литри. Малопродајне цене формирају трговачки ланци, а она за уље “искон” износи око 170 до 180 динара по литри уља.
