Око 55 одсто српског извоза одлази на тржиште ЕУ, што заједно са ЦЕФТА регионом, у који се пласира око 33 одсто производа, чини гро домаћег извоза. Ове године, због дужничке кризе у еврозони, српска привреда неће моћи да рачуна на значајнији раст извоза на тим тржиштима. Због тога економски стручњаци домаћим извозницима сугеришу веће ангажовање на тржиштима земаља Заједнице Независних држава, пре свега Руске Федерације и царинске уније, коју ова земља има са Белорусијом и Казахстаном.
Најзначајнији извозни партнер Србије у 2011. години била је Немачка, у коју је пласирано робе у вредности од 1,33 милијарде долара. Готово исто толики извоз остварен је и са Италијом, а трећи по значају партнер је Босна и Херцеговина, где је извезено робе вредне 1,19 милијарди долара. Са њом, као и са Македонијом и Црном Гором, Србија већ традиционално има суфицит у робној размени. Међутим, према проценама економских аналитичара, ове године не може се очекивати повећање суфицита у размени са овим земљама. Наиме, већ сада је извесно да ће због пада куповне моћи њиховог становништва бити смањена и тражња за српском робом. Што се тиче размене са Хрватском, постоје реалне шансе да се у 2012. години оствари суфицит, јер је прошле године Србија готово анулирала дефицит са овом земљом, а он је значајно смањен и са Словенијом.
Иначе, највећи дефицит Србија има у трговини са Руском Федерацијом, због увоза, пре свега, енергената – нафте и гаса, и он је готово 11 пута већи од извоза. Експорт српске робе на ово тржиште могао би бити значајно већи, посебно у сектору аграра, хемијске индустрије, вина, намештаја, као и аутомобилских делова. Због тога економски стручњаци, све чешће, указују на велике могућности за ширење размене са земљама бившег Совјетског Савеза. Уз ова тржишта, сматрају они, за Србију би од значаја било проширење трговине и са Индијом, Кином, као и Турском. Са Турском је, иначе, прошле године размена повећана за око 32 одсто, највише захваљујући Уговору о сарадњи у области пољопривреде, који су две земље потписале октобра 2011. Извоз је порастао за чак 90 одсто, тако да је смањен дефицит на српској страни.
Сарадња са Индијом је, у односу на могућности, за сада симболична. За разлику од деведесетих година, кад је бивша СР Југославија са овом земљом остваривала значајан трговински суфицит, увоз сада 18 пута премашује извоз, који износи само 8,4 милиона долара. Као перспективна подручја препозната су заједничка улагања у пољопривредно прехрамбени сектор, где су већ постигнути запажени резултати, затим у индустрију текстила и коже, фармацију, производњу вагона, консигнацију путничких возила и слично. Средином 2007. године потписан је Споразум о трансферу технологије и испоруци српских хибрида кукуруза, сунцокрета, као и семена за повртарске културе, а велики интерес постоји и за испоруку пољопривредних машина и опреме.
Иначе, у 2011. години највеће учешће у српском извозу имали су гвожђе и челик са 992 милиона долара, затим обојени метали, електричне машине и апарати, житарице и производи од њих, као и поврће и воће. У увозу су доминирали нафта и нафтни деривати са 2,26 милијарди долара, природни гас, путничка возила, индустријске машине за општу употребу, као и електричне машине и апарати.
Радио Србија
