Према процени државне статистике у току 11 месеци 2015. извезено је робе у вредности 11,05 милијарди евра. То је за 8,4 одсто више него у истом периоду претходне године. Извозници ни прошле године, као ни претходних деценија уосталом, нису могли да достигну „учинак” увозника. Увоз је био већи за 5,8 одсто достигавши 14,9 милијарди евра. Дефицит од 3,84 милијарде евра био је мањи за 0,8 одсто него у истом периоду 2014, а покривеност увоза извозом, као никада до сада, премашила је 74 процента.
Обично се мисли да наши највећи извозници остварују и највећи суфицит у трговању са светом. Нажалост – није тако. Према подацима Републичког завода за статистику, нето девизни прилив десет предузећа, која су највећи извозници у Србији у периоду јануар – октобар 2015, износио је само 26,6 милиона евра.
Занимљиво је да на листи највећих извозника Министарства финансија нема компаније „Сименс” ДОО, иако је она на листи Републичког завода за статистику на петом месту, са десетомесечним извозом од 166 милиона евра.
Листа највећих нето извозника од почетка 2015. до краја октобра много је другачија. На челу ове листе компанија које више извозе него што увозе је наш највећи извозник „Фијат – Крајслер Србија” – са 357,8 милиона евра. Железара је наш други највећи извозник, али ње нема међу десет највећих нето извозника. Домаћа компонента у извозу код „Фијата” износи 35, а код железаре 17 само одсто.
Допринос индустрије БДП-у земље 1989. био је 30 процената, а од 2012. никако да премаши 15 одсто. Крајем 1989. у индустрији је радило више од милион, а данас свега 300.000 радника
Од сто евра извоза „Фијат” 65 да за увозне компоненте, а железара и свих 83 процента. На чему зарадимо – јевтиној радној снази и енергији. Да се не би стекао рђав утисак, ни то није тако лоше, јер та предузећа запошљавају хиљаде радника, плаћају неке порезе, доприносе, али и ангажују велики број пратећих предузећа и делатности.
ХИП „Петрохемија” АД – Панчево је на седмом месту листе највећих извозника, али је са 107,8 милиона евра на другом месту листе највећих нето извозника. Позитивни трговински биланс „Петрохемије” крије једну „малу тајну”. Сирови бензин, који користи као сировину и енергенте – природни гас и мазут, „Петрохемија” добија од домаћих снабдевача који ту робу увозе, па је са малом додатом домаћом вредношћу испоручују овој панчевачкој фабрици. Зато, поред осталог, НИС-а нема међу нето извозницима, јер много увози за себе, али и за друге. Његов десетомесечни спољнотрговински дефицит био је тежак 484 милиона евра.
„Јура корпорација” закључно са октобром прошле године била је трећепласирана на листи највећих нето извозника – са 92,1 милион евра оствареног суфицита. Занимљиво је да „Викторијаоил” АД Шид, РТБ Бор група – РТБ Бор ДОО Бор, „Сојапротеин” и „МК комерц”, нису међу нашим највећим извозницима, али су ове компанији на листи десет највећих нето извозника.
Дефицит робне размене је наша судбина са којом морамо да се помиримо на дужи рок, каже економиста Драгован Милићевић. Наша привреда је увозно зависна и недовољно конкурентна, што креатори економске политике морају стално да имају на уму. То нарочито важи за чланове Савета за економски развој и развојну агенцију, поготову када буду одлучивали које ће инвеститоре подржати парама пореских обвезника. Ако нам буду долазили само они који рачунају на ниске дажбине и јефтину радну снагу – нећемо се много овајдити, али док Србија и њена привреда изнова не подигну индустрију и не произведу робу која ће бити наш препознатљив бренд, морамо се задовољити и „шрафцигер индустријом”.
Србија је мала, отворена економија, која је у лоше изведеној приватизацији готово остала без индустрије и своје тржиште за највећи број производа, поготово робе широке потрошње, препустила страној конкуренцији. Али, за разлику од, рецимо Словачке, која има чак четири велике фабрике путничких возила или Мађарске, која је један од највећих произвођача компоненти за аутомобилску индустрију, ми још у свему томе тражимо себе и своје место на привредној мапи Европе.
Зато је долазак сваког страног инвеститора, поготово оних који „с ледине” крећу у посао, макар и уз помоћ државе, њених подстицајних средстава и пореских олакшица, добродошао, јер овој земљи са двадесетак одсто незапосленог радно способног становништва, свака радна књижица је чист добитак.
Политика
