Велики број новинара у Србији, чак три четвртине, сматра да у земљи постоје проблеми везани за слободу медија, показало је истраживање “Медијске слободе Србије у европском огледалу”.

Резултати истраживања представљени су данас у Медија центру, где је оцењено да су од 27 критеријума којима Савет Европе мери слободу изражавања, у Србији остварива тек четири.

У погледу слободе уласка у новинарску професију, слободе приступу интернету и страним медијима у равни смо са Европом.
Критеријум по којем се учешће у извршним органима власти раздваја од професионалног обављања медијских послова такође је заступљен у Србији, на европском је ниову и ограничавање права медија да екслузивно извештавају о значајним догађајима.
Извештај, међутим, констатује значајна одступања од европских стандарда у области медијске економије и независности медија од политичког утицаја, као и у области радно-социјалних права и безбедности новинара.

Координаторка истраживања Јованка Матић оценила је да је практично највећи проблем што се не зна колико функционалних медија и новинара у Србији има, али и ко су власници медија.
Она је додала да мора да се успостави “ажурна база података о медијском систему” и истакла да политичари показују велику потребу да користе медије за сопствене сврхе и да им је то често омогућено.

На медијске слободе, по мишљењу адвоката АНЕМ-а Слободана Кремењака, утичу држава, власници медија, слободна конкуренција, али и адекватна законска регулатива, при чему су, како је навео, поједини закони из медијске сфере стари 10 и 40 година.

Извештај се између осталог бави заштитом права на слободу изражавања, слободом критике државних функционера, отвореношћу медија за политичке партије, слободом избора језика комуникације, заштитом безбедности новинара, неутралношћу финансијске помоћи државе…

Истраживање су спровели “Цивил Рајтс Дефендерс”, АНЕМ, НУНС, НДНВ и Локал прес, а оно садржи правну и комуниколошку анализу података о законском, политичком, економском и професионалном окружењу у којем функционишу медији у Србији.
Коришћени су јавно доступни подаци о медијском сектору, а анкетирано је 240 главних уредника информативних медија из 79 места у Србији, 69 медијских власника, 40 партијских функционера из 10 градова у Србији, 50 припадника девет мањинских националних заједница као и предсатвници 26 државних, регулаторних и саморегулаторних тела са надлежностима у медијском сектору.