Три године страшних пљачки и превара, блефирања, лажи и велеиздаје најгоре владе у модерној историји Србије

Више од три године председник Владе Србије и самозвани “Вођа”, терорише грађане преко свих медија, тврдећи да никада нису боље живели и да ће им се нешто страшно догодити ако му не поверују у то. Мада је реч о најсиромашнијој земљи европског континента, овај тиранин чини све да Србију додатно растури и опљачка.

Да би му то успело, служи се свим облицима превара. Превара је главни инструмент његове владавине. Није прошао ниједан дан од како је на власти, а да некога није преварио, довео у заблуду или му подметнуо лаж или фалсификат. Масовне преваре које свакодневно спроводи преко медија, већ су му се вратиле као бумеранг и чека га “дан беса” ојађених грађана. Али, пре него што се попео на владарски трон, преварио је и све оне који су му дали новац да би победио на изборима. Многи од њих једва чекају да ускоро падне са власти па да му наплате своја потраживања.

Почетком 2013. године, чудећи се што председник Владе Србије ништа не чини да одбрани сопствену земљу од америчког насиља и отимања Косова, Павел Дорохин, депутат руске Думе, рекао је да се Србија налази на озбиљном раскршћу:

“…Са једне стране куцате на затворена врата Европске уније, а са друге, врата Русије су вам одавно широм отворена! Само од вас и ваше владе зависи да ли желите да будете слаби са слабом Европом или јаки са јаком Русијом. Нисмо више у деведесетим годинама прошлог века, када Русија заиста није била ни приближно ономе што је данас. Сада, имамо преко 500 милијарди долара златних и девизних резерви, држимо више од 40 одсто укупних природних енергената на планети…”.

Зашто ове чињенице нису биле од важности Вучићу и његовој влади? Зашто су му биле драже лажне инвестиције арапских шеика и сталне уцене које долазе из Европске уније и Америке?

Западне дипломатско-обавештајне службе одавно су препознале у њему велики издајнички потенцијал и профил тешког социопате, човека који може да у моменту пљуне на све оно што је до јуче за њега било светиња, спремног да уздигне све оно против чега је био.

Схвативши да је реч о неморалном, бескарактерном и шизоидном човеку, Запад га је прихватио као “прелазно решење”, као малог, прљавог диктатора, чија је политичка прошлост ружна а будућност још црња.

Све до недавно, показао се као врло корисна инвестиција кад је у питању растурање Србије. У туђе име је признао постојање лажне албанске државе на Косову и Метохији, преваром је увео и косовско-метохијске Србе у албанске институције.

Преварама, застрашивањем и подмићивањем, створио је медијско једноумље, какво није било ни у време једнопартијске државе. Преварама и претњама, уништио је највеће привредне потенцијале у Србији, а све за рачун западних компанија којима је одредио и повелике субвенције под изговором “привлачења инвестиција”.

Масовну пљачку грађана прогласио је “економским реформама”, ликвидацију српске привреде назвао је “историјским заокретом ка савременој и ефикасној економији”, лажне инвестиције прогласио је “улагањима од историјске важности”, терор његових страначких батинаша који траје по градовима и у унутрашњости Србије, прогласио је “изразом народне воље”, а уместо борбе против пада наталитета и изумирања српског народа, понудио је насељавање имиграната из исламских земаља у празне куће по српским селима.

Коначно, Запад га је одбацио, а Русија га никада није ни хтела. Остао је сам и спреман на све, само да преживи на власти.

Почетком ове године, у Зајечару, преваром је кренуо и у кампању за даљи опстанак његове власти…Слагао је не трепнувши, да ће за годину дана у Србији бити смањена незапосленост, повећана индустријска производња и смањен дефицит, те да ће решавање тешке економске кризе и запошљавање нових људи бити следеће питање на чијем решавању ће се одговорно и темељно радити…

Али, одмах после реда обећања, кренуо је са редом застрашивања: “…Мораћемо да се одрекнемо много тога, да предузмемо најтеже могуће мере, али и да променимо свест!”.

Вучићева омиљена превара којом слуђује јавност, сведена је на само једну реченицу: „Постали смо поуздан партнер свима, али и од њих очекујемо да буду поуздан партнер Србији!”.

Истина је горка: Србија нема партнера, има само оних који експлоатишу њене ресурсе и користе најјефтинију, робовску радну снагу, какве нема ни у једној другој држави Европе, а можда и на планети.

Али, Вучић наставља онако како је увек и радио. Преваром је дошао до власти, преваром је ту власт одржавао три године, а крајем овог лета, преваром је кренуо у још једну предизборну кампању, мада му је његов амерички газда приликом последњег сусрета скренуо пажњу да то не чини, него да реконструише владу и чека свој неизбежни крај.

Преваром је, такође, одржавао привид “европских интеграција” , мада се Србија није ни приближила преговорима. Првом половином ове године послужио се значајем Видовдана код Срба па је рекао да ће Србија 28. јуна, “…после ко зна колико година и векова, имати победнички Видовдан”, мислећи на почетак преговора са Европском унијом.

Ништа од тога се није десило ни тада нити ће се десити у будућности. Али, збиром таквих малих и великих превара , он већ три године држи читаву нацију у покорности и уверењу да није све тако црно као што изгледа.

Кад му на великој сцени не иде, онда би понекад свратио до општинских одбора своје странке па обећава: “…Ове године ћемо славити једну малу победу, али победу која ће значити многе нове победе – више асвалтираних улица, више запослених и бољу перспективу за нашу децу…”.

Кад нестане наде, он нуди наду-лажну, наравно: “…Морамо да покренемо Србију, и да сарађујемо и са онима који су лоше говорили о нама. Доводићемо стране, али и домаће инвеститоре и хвалићемо се тиме што смо запослили 20, 30, 100 људи и што смо отворили нова радна места!”.

Коначно, кад осети да му нико не верује у то што прича, ухвати се за микрофон и подилази грађанима па каже: “…Желим да се захвалим на томе што нам верујете… Ми без вашег поверења не вредимо ништа и без ваше снаге не можемо ништа. Нама је једино потребан договор са народом!”.

Лагао је на сваком кораку

Три године страшних пљачки и превара Вучићеве власти, оставиле су дубоког трага на грађанима Србије. Како у њиховој души тако и у њиховом џепу.

‚Коначно, свако је могао да се увери да ниједан од његових “пројеката” није био истинит него лажан, да су све његове велике најаве “инвестиција” биле такође једна велика превара или, још горе, огромна штета по интересе Србије (као што је случај са “Београдом на води”).

Колике су Вођине небеске лажи и докле је спреман да иде са њима, говори и чињеница да је у случају немачког аутомобилског гиганта Мерцедеса”, унапред знао да он у Србију неће уложити ниједан евро.

Упркос томе, свечано се фотографисао испред десет „Икарбусових” аутобуса који од „Мерцедеса” немају баш ништа! Вучићева лаж како “Мерцедес долази у Србију” одмах је демантована из Немачке: “Мерцедес” никада и није ни имао намеру да инвестира у Србију! Али, варајући јавност, Вучић је упорно тврдио да цела југоисточна и источна Европа већ стоје у реду и нестрпљиво чекају „српски Мерцедес”!

Епилог је познат. Икарбусов фалсификат данас може једино да послужи распалом градском саобраћају у Нишу, Београду и Новом Саду.

Преваром је Вучић сакрио и вишеструко штетан уговор са “Фијатом” који је потписао Млађан Динкић, преваром је покушао да сакрије и криминалне уговоре потписане приликом продаје Железаре Смедерево УС Стилл.у (за који Александар Влаховић никада није одговарао), на превару је у Владу Србије увео неколико кључних људи бившег режима, а преваром се послужио и у случају Богољуба Карића (званично га његова влада тражи, а незванично, преко Богољубовог брата и супруге, сарађује са њим).

Преваром је покушао да доведе компаније арапских шеика (пре свих, “Ал Дахру”), да им поклони наше најбоље пољопривредно земљиште , да им омогући да користе бесплатно речни ток Дунава кроз Србију приликом транспорта пољопривредних производа, па покупују све постојеће пољопривредне комбинате…

Хвалећи се тиме, рекао је: “…Заинтересовани су да улажу пре свега у наводњавање земљишта, да повећају продукцију и приносе за три, четири можда и пет пута. Ми смо спремни да прихватимо и њихову технологију, и њихово знање и њихове људе и инвестиције! Модернизацију Србије више нико не може да спречи!”.

Али, срећом, ни “Ал Дахра” ни друге сродне компаније нису хтеле ни да чују да улажу у нову инфраструктуру, него су тражили да држава Србије све сама, о свом трошку припреми за експлоатацију, а да онда они дођу и примене своје пустињске “агро-техничке мере”. Претходно је Вучић такође преварио и Арапе рекавши како ће “Србија учинити све што је потребно”, само да дођу и уберу летину неколико пута годишње!

Преварени траже објашњење

Варајући грађане у сваком “пројекту” и приликом сваке “инвестиције”, временом је стекао навику да лаже одређеним редом. Најпре почне да лаже у вези стварног броја квадратних метара објекта који промовише, и висине “улагања”, па тек онда у вези броја запослених и могућег профита.

Списку његових незаборавних лажи, свакако треба додати и ону кад је рекао да ће после потписивања више уговора са Уједињеним Арапским Емиратима, доћи до улагања у велику фабрику чипова која ће бити највећа инвестиција у Србији у последње три деценије. Прецизније, рекао је том приликом и ово: “…Биће то највећа инвестиција у Србији од 1980 године у Србији и спасоносно решење за нашу земљу…”.

Мада је за три године сваки пут јавно ухваћен у лажи, наставио бахато да спроводи свој пљачкашки план. Штете од његових превара су достигле више десетина милијарди евра и долара, а неке од њих немерљиве су, јер је реч о уништавању националних ресурса који немају цену.

Да би одвратио пажњу од криминалних уговора које је потписивао и које данас држи далеко од јавности, под кључем, свакодневно смишља завере против самог себе, држећи милионе грађана у некој врсти ванредног стања.

Вучић као на убрзаној траци производи афере о наводном угрожавању актуелне власти чиме се баца прашина у очи грађанима.

У последње време, његове преваре постале су до те мере провидне, да га и она ретка новинарска питања избацују из равнотеже, па испољава бес и галами на свакога ко се усудио и најмањи призвук критике његове власти.

Прошле године, кад су пролећне поплаве харале Србијом, до јавности су стигли докази о манипулацији у избору фирме која ће бити задужена за испумпавање воде у копу “Тамнава-Западно поље”. Вучић је одлучио да се послужи лажима и оптужи све друге око њега да лажу! Дословно је рекао: “…То су написали обични лажови који су добили паре од господина Девенпорта и ЕУ да говоре нешто против Владе Србије!”.

Девенпорт је поводом овога од њега затражио хитно изјашњење. Патолошки лажов није ни трепнуо него се обрушио на медије и “лошу интерпетацију” онога што је стварно рекао! Убрзо, након што је још неколико пута брутално преварен, Девенпорт је почео да заобилази Вучића. Данас га је немогуће видети у његовој близини.

Кад је Вучићев дугогодишњи политички идол Војислав Шешељ пуштен из Хага, не знајући како ће се он понашати после затвора и да ли је спреман на освету због издаје, одмах је његов излазак на слободу прогласио “покушајем САД да дестабилизују Владу Србије”. И ову изјаву је, преко посредника, морао да објашњава тадашњем америчком државном подсекретару Вилијаму Барнсу. И том приликом је напао “непознатог починиоца” да му је ту изјаву подметнуо.

Скоро две године, свакодневно се користио најбестиднијим лажима како би јавност уверио да ће на милион и 750 хиљада квадратних метара савског приобаља у Београду, нићи читав велеград на води.

Ускоро је “продужио рок” за још једну годину, а онда кренуо у велеиздајничку акцију какву нико пре њега није извео: усвојен је Лекс специалис, којим су суспендовани закони Републике Србије, само да би шеици из Емирата добили на поклон најатрактивније градско грађевинско земљиште на Балкану.

Потписан је уговор какав ниједна држава на свету не би потписала (детаљно о томе у овом броју на странама 10, 11 и 43), којим је суспендовано и домаће законодавство и суверенитет земље.

Вучићеве преваре са војном индустријом

Почетком 2013. године, Вучић је план о великим преварама подигао “на највиши ниво”. Наиме, у време кад је још увек био први потпредседник Владе Србије и министар одбране, у Абу Дабију је са шеиком Абдулахом бин Заједом, министром спољних послова Уједињених Арапских Емирата и братом престолонаследника Мухамеда бин Заједа, потписао више споразума, од којих ниједан није био у интересу Србије, а неки од њих су директно уперени против националне безбедности Србије.

Том приликом, потписани су Споразум о међудржавној сарадњи, Споразум о узајамном подстицању и заштити улагања, Споразум о сарадњи у области одбране и Уговор о стратешком партнерству.

Последице ове његове “мисије”, видљиве су данас највише на стање у такозваној наменској индустрији, односно, војним фабрикама наоружања и опреме. Како је слагао раднике у наменској производњи и докле их је довео, говоре и следећи примери…

Наиме, притисак на те фабрике да постигну испоруке свих наруџбина, довео је до честих експлозија и несрећа у којима страдају запослени. Последња таква, са тешким последицама, десила се у Лучанима, а пре тога у ваљевском “Крушику” у мају ове године.

Али, без обзира на усмрћене и рањене, Вучићева пропаганда све приписује “људском фактору”, а са друге стране његова власт све чини да у наменској производњи истера што више људи на улицу.

Наиме, Фабрике одбрамбене индустрије Србије (ОИС), које су у државном власништву, нису ових дана добиле сагласност Владе да запосле нове раднике, иако су им потребни за одржавање континуитета производње намењене страним тржиштима.

Тако је фабрици Застава оружје, одбијен је захтев да запосли 300 нових производних радника, машинских инжењера, техничара и занатлија, који недостају већ дуже од годину дана, с обзиром на велики притисак који трпи због ненормално великог броја извозних уговора, које је Вучић лично потписао.

И поред тога што су војне фабрике значајни извозници са сопственим девизним приходом, Вођа их третира као и друге “краве музаре”, јавна предузећа из којих треба исцедити са што мање улагања што више пара.

Вучићевом личном одлуком, у новембру прошле године, свим запосленима у фабрикама наменске производње (Застава оружје, Крушик из Ваљева, Слобода из Чачка, Први партизан из Ужица, „Милан Благојевић” из Лучана и Прва искра из Барича ) плате су смањене за 10 одсто. Тако су на најгрубљи начин схватили како их је Вучић безочно преварио кад им је обећао “европске плате”, кад крене извоз.

Треба подсетити и да је државна компанија Уједињених Арапских Емирата задужена за развој наоружања и војне опреме, непосредно након Вучићевих “споразума”, одмах је наручила српске ракетне системе “Алас” , мада их је тек требало произвести.

Реч је, иначе, о супермодерном пројекту наше војне индустрије, јер такозвана убојна глава “Аласа” емитује слику која се преноси до командног места, што омогућава избор оптималне ударне тачке, па и преусмеравање на други циљ.

Вучић је слагао Арапе да “ми то можемо да произведемо у великим количинама и у рекордном року”, а онда је почео незапамћен притисак на нашу војну индустрију. Резултати су такви да она данас стење под притиском посла, смањења броја запослених и смањења плата.

Али, оно најгоре се већ десило: наше ракетне системе “Алас”, Емирати већ одавно препродају разним исламским екстримистима и њиховим режимима, а спремни су да их уступе и будућој војсци албанског Косова, чим она буде и званично основана! Уосталом, Вучић одлично зна да су неке од водећих компанија из Емирата, велики спонозор албанског режима на Косову.

Још једна грандиозна Вучићева превара, десила се приликом његовог обраћању председнику Руске федерације Владимиру Путину, кад је рекао да Србија има руске авионе типа МИГ 29 и да они не могу да лете, јер нема акумулатора за њих! Из Русије је крајем августа 2014. године, одмах стигао поклон, два комплета акумулатора за МИГ-ове, који је одобрио лично Владимир Владимирович.

Али, Вучић је и овом приликом варао, јер се годину дана касније, крајем овог пролећа, у једној рутинској контроли Министарства одбране, да у једном од војних складишта у Панчеву леже чак 302 активне акумулаторске ћелије, произведене у ваљевском “Крушику”, купљене за потребе Војске Србије још у децембру месецу 2009. године!

Од тог броја било је могуће комплетирати чак 18 акумулатора (један се састоји од 16 ћелија), што је било довољно да полете сви исправни МИГ-ови српског ваздухопловства! Због свега овога, небо над Србијом је месецима било небрањено.

Ове јесени, некаква “Гашићева комисија”, утврђује ко је крив за овај скандалозни пропуст. Сви путеви воде ка његовом непосредном газди. Али, на његова врата нико неће закуцати.

Никола Влаховић, Таблоид