Ко ће наследити Ангелу Меркел, питање је које се поставља у Немачкој, пошто ће владајућа Хришћанско-демократска унија у наредним недељама изабрати новог лидера. Три кандидата су у игри за челно место партије, које ће новом лидеру донети и место канцелара када се Ангела Меркел повуче у септембру 2021.
Три су могућа кандидата за наследника Ангеле Меркел.
Први је (по абецедном реду) Армин Лашет, премијер покрајине Северна Рајна Вестфалија. Он је дугогодишњи предани радник партије, чија харизма није адекватна његовој стручности, наводи Јофе.
Други је Фридрих Мерц, који је водио посланичку групу ЦДУ у Бундестагу док га Меркелова није уклонила како би преузела партију, пише немачки новинар и публициста.
Трећи је Норберт Ретген, председник Комитета за спољне послове у Бундестагу. Он је кратко време био министар за екологију, а у Немачкој влада мишљење да је он фаворит Меркелове, поготово што претходна двојица имају нерашчишћене рачуне са канцеларком.
Због пандемије вируса корона још није познато да ли ће партијска конвенција бити одржана онлајн или ће се делегати састати уживо, али је сигурно да је термин за њу одређен за средину јануара.
Прогнозе за сада не предвиђају фаворита, пошто, према последњим истраживањима, Мерц има 27 одсто подршке, Ретген 16, а Лашет их прати, док је неодлучних међу члановима ЦДУ чак 21 одсто.
Јофе наводи да, без обзира ко наследи Меркелову, то неће умногоме променити немачку политику, јер је она заснована на принципу „континуитет изнад свега“.
„Лашет у своју кандидатуру уноси искуство лидера најмногољудније од 16 немачких покрајина, што је предност коју Мец и Ретген немају. Његова неизговорена порука је „још четири године Меркелизма“. Без изненадних промена у унутрашњој и спољној политици“, наводи Јофе.
Са друге стране, Мерц је кампању започео на десном партијском крилу.
„То значи више атлантицизма и економије слободног тржишта, али он то пажљиво балансира. Ни он не жели драстичне промене, али верује да је Немачка превише успорила“, пише Јофе.
Трећи кандидат Ретген, који је најмлађи, наступа као стручњак за спољну политику.
„Он жели да буде грубљи према Русији и Кини, али под његовим вођством не би било ни континуитета, ни раскида са претходном политиком. Немачка нема ни десничарске ни левичарске лидере који би могли да постану утицајни, као што су Марин Ле Пен, Матео Салвини или Џереми Корбин, па ће стабилност бити главна доминанта немачке политике“, наводи Јофе.
Спутник
