19.11.2011. – Све је сазнао у све је продро
Све је сазнао у све је продро, – писао је песник Александар Пушкин о великом руском просветитељу Михајлу Ломоносову, чија се 300. годишњица обележава данас, 19. новембра. Својом џиновском делатношћу у многим сферама знања он је доказао да су наука и образовање основа моћи државе.
300. годишњица Ломоносова није само празник руске науке, образовања и историје – то је празник светске културе. Зато је УНЕСКО објавила ову годину Годином Ломоносова, – истиче академик РАН Александар Чубарјан.
УНЕСКО је организација, која објављује годину у част људи светског гласа. То је признање Русије и Ломоносова као човека, који припада култури читавог човечанства. Ломоносов је био енциклопедиста – хемичар, геолог, писао историјска дела, романе, оде, песме. Он је био апсолутно единствени. Он је оснивач многих научних праваца, оснивач Московског универзитета. Његова вишеструка делатност излази из оквира 18. века.
Необична је његова судбина. Сељачки син из северног села, самоук, жељан знања, уз поворку товарних кола отишао је у Москву. Он се уписао у Словенско-грчко-латинску академију, затим је наставио студије у Петербургу, а касније у Немачкој. Проучавао је хемију и рударство, пет година је живео у Марбургу и Фрајбургу. Иначе је у Марбургу недавно откривен споменик Ломоносову. Ове године су забележене невиђене посете библиотеци тог града, где се чува мноштво радова, цртежа и техничких цртежа тог генија.
У Немачкој је Ломоносов оженио Немицу Елизавету Христину Цилх. Све до краја живота су живели сложно.
Кад се вратио у Русију, Ломоносов је објавио многе научне радове, направио важна открића у хемији и физици. Он је спроводио јединствене астрономске обсервације, бавио се производњом стакла и порцулана, разрађивао план арктичког северног морског пута, писао песме и оде, створио теорију градње стихова. Први од руских научника је он био изабран за члана низа страних академија наука.
Ломоносов је разматрао историју Русије у општеевропском контексту, – истиче дописни члан РАН Андреј Сахаров.
Он је био први историчар, који се придржавао става цивилизационог развоја. За њега је Русија део светског развоја. Велика заслуга Ломоносова је што је представио изворе руске историје, формирање древноруске државе са центром у Новгороду и Кијеву као дела развоја општесловенског света.
Михајло Ломоносов је 50 година пре Лавоазјеа открио закон очувања масе. Он је говорио 12 језика. Нема много људи, којима је познато да је руски Леонардо пројектовао пројектил са вертикалним узлетањем, прототип савременог хеликоптера. Иначе Ломоносов као проналазач није знао за границе.
Увече 19. новембра ће у Москви близу универзитета «Ломоносов» у част празника бити организован грандиозни ватромет. Пре тога ће на територији Московског Државног универзитета бити запаљена симболична ватра Знања од буктиње, коју су студенти донели из села Холмогори Архангелске области, где је пре три века био рођен Михајло Ломоносов.
