Гради се велики парк и споменик жени која је у НДХ служила покатоличавању и похрваћивању српске деце, док недалеко код Небојше куле и на Великом ратном острву, леже покопане и необележене мошти Светих Јасеновачких Великомученика
Уместо цркве Светих Јасеновачких Великомученика над покопаним моштима, Београд добија Парк „Српске хероине“ Диане Будисављевић.
Парк Диане Будисављевић се гради од 2020. године на Савској обали, од Бетон хале до Бранковог моста.
На овом историјском месту је некада била царинарница и Театар на Ђумруку – прво стално позориште у Београду које је радило током 1841. и 1842. године.
Оснивачи овог позоришта су била историјска имена Јован Стерија Поповић и Атанасије Николић.
Позориште је отворено 4. децембра 1841. (сви датуми у тексту наведени су по старом календару) делом Јована Стерије Поповића „Смрт Стефана Дечанског”.
У парку се од 1952. године налазио Споменик палим обалским радницима, који је сада померен и постављен у непосредној близини Бетон хале. Споменик је рад југословенског – српског вајара Радете Станковића.
Значи, због аустријске хероине померен је споменик српским борцима против фашизма.
Предвиђено је да се у Парку Диане Будисављевић подигне и Споменик Диани Будисављевић, за шта је формиран одбор у Граду Београду, на чијем се челу налази Леон Којен, а који још чине заменик градоначелника Београда Горан Весић, градски урбаниста Марко Стојчић, заменица председника Скупштине града Београда Андреа Радуловић и Оливера Вучковић, директорка Завода за заштиту споменика културе Града Београда
Заменик градоначелника Горан Весић у својству грађанина поднео је предлог да парк који се протеже од Бранковог моста до Бетон хале, где ће и бити подигнут споменик Диани Будисављевић, понесе име ове „велике хероине“ и „хуманитарке“.
“Као што је свима познато, Диана Будисављевић, храбра Аустријанка, својим је пожртвовањем и несебичном љубављу према српском народу учинила нешто што Србија никада неће заборавити. Током Другог светског рата спасила је неколико хиљада српске деце из логора у Јасеновцу, односно више од 15 хиљада деце из логора смрти у Независној Држави Хрватској. Она не сме бити заборављена. Њена борба је била јединствена. Како ће споменик бити подигнут на Савском кеју, било би примерно и симболично да и парковска површина, на потезу од Бранковог моста до Бетон хале, понесе њено име“, стоји у иницијативи.Чланови Комисије усвојили су иницијативу да централни парк на простору Београда на води, уз Булевар Вудроа Вилсона и Николаја Кравцова, понесе име Савски парк. Чињеница је да су, после убијених Јевреја, многи Срби са Козаре доведени и убијени у логору Старо Сајмиште као и на другим локацијама у Београду и Земуну. Тако да је оправдан назив Обала Јасеновачких мученика. Не треба заборавити да интелектуална елита под титоистичком пропагандом никада није истицала да су то били Срби, већ “цивили са Козаре”.
Споменик и парк ће бити подигнути тако поред реке Саве којом су пловиле мошти Светих Јасеновачких Великомученика. Недалеко од Парка се налази Патријаршија, Саборна црква, Академија СПЦ и Београдска тврђава са светињама. Подизање овог споменика је не само неутемељено, већ представља даље скрнављење и десакрализацију Богородичиног града Београда.
Парк Диане Будисављевић је, иначе, формиран у склопу реконструкције Карађорђеве улице, на празник Светог Јована Богослова 21. маја 2020. године.
А МОШТИ СВЕТИХ ЈАСЕНОВАЧКИХ ВЕЛИКОМУЧЕНИКА ЋУТЕ ПОД СВЕТОМ БЕОГРАДСКОМ ЗЕМЉОМ И СВЕТА РЕКА САВА ТЕЧЕ И ЋУТИ…
Познато је из сведочења проф. Пеђе Ристића да су тела – мошти Јасеновачких Новомученика допловила Савом до Калемегдана и да су сахрањивана код Небојша куле и на Великом ратном ОСТРВУ. Зверства усташа су била толика, да су реком Савом и Дунавом мошти пловиле до Црног мора.
Проф. Пеђа Ристић је урадио и пројекат Спомен куле, за који, изгледа, нису упознати председник и патријарх Порфирије. Управо ова места неће бити обележена — ту ће бити саграђена дунавска пасарела, која ће се настављати на комплексе за забаву и шопинг на Калемегдану и Београду на води.
Власт је одлучила само да супротну Савску обалу, код Старог Сајмишта, назове Обалом Јасеновачких Новомученика и ту пренесе Музеј жртава геноцида.
Уредништво „Борбе за веру“
