Трилатерална комисија у Србији – слика једне мреже агената западног утицаја 2. део

East West Bridge, организација основна 2009. године, као испостава Трилатералне комисије, представља једну од слагалица окупационе мреже евроатлантских структура у Србији. Јако је важно расветлити ту мрежу што је више могуће, а то се постиже пратећи састав организација које је чине, активност и међусобну повезанос чланова. Баш као што се доста тога може сазнати само основним увидом у биографије три представника у Трилатералној комисији, слика се потпуно заокружује када се погледа ко су још чланови овога друштва.

За једног од најважнијих људи за отварање канцеларије Трилатералне комисије у Србији, важила Милка Форцан, бивша потпредседница Делта холдинга (http://www.telegraf.rs/vesti/politika/231752-telegraf-otkriva-trilaterala-stize-u-srbiju-milka-forcan-prva-dama), жена која је високо котирана на списковима најутицајнијих и најбогатијих људи у Србији. Занимљиво је и да се Милка Форцан, помињала као потенцијални будући министар у Влади Србије, и то као кадар Александра Вучића. Вучић своју популарност дугује управо хапшењу Мирослава Мишковића, а Милка Форцан је пуних 18 година била његов најближи сарадник, и заједно су стварали империју Делта. Иначе и раније се помињала могућност да она добије неку државну функцију, обзиром на то да је Милка Форцан важила за миљеницу и Зорана Ђинђића и Бориса Тадића.

Милка Форцан је један од оснивача помињаног Друштва лобиста Србије, члан савета ове организацује и представник за ЕУ.

Ко су свечланови East West Bridge

Председавајући управног одбора East West Bridge –a од скора јеАлександар Николић – Фото Тони (надимак је добио по фотографској радњи коју је имао), државни секретар у Министарству одбране. Политичку каријеру започео је 2008. године, као један д оснивача СНС –а, где се, према подацима из биографије (http://www.ewb.rs/bog1.aspx?id=168) бавио координацијом рада стручних савета за одбрану и безбедност, енергетику и правна питања (иако не поседује квалификације и искуство ни за једну наведену област). Краткотрајно је био саветник председника Србије Томислава Николића, да би га после формирања нове владе Александар Вучић поставио за државног секретара у Министарству одбране. Тако се овај економиста, без дана радног искуства у државним институцијама, и без икакве везе са питањима одбране и безбедности, нашао на важној државној функцији.

 Члан Управног одбора је и британски дипломата, сер Ајвор Робертс, који је био амбасадор у Београду од 1994. до 1997. године, и који се залаже за „поправни Дејтон и нови Берлински конгрес“ који би правно веривиковао промене граница на Балкану. Такође ваља поменути и Петра Стојанова, бившег председника Бугарске и члана европског извршног одбора Трилатералне комисије. Међу 21 чланом Саветодавног одбора организације East West Bridge, поред Зоране Михајловић, актуелне министарке енергетике, вреди поменутијошнеколико интересантних имена. Најпре је ту Горан Свилановић, министар спољних послова СРЈ у првој ДОС –овој влади (2000. – 2004.), сада функционера евроатлантских структура. Свилановић је познат и као један од првих заговорника независности Косова и велики НАТО лобиста. Истичу се и имена Марка Чадежа, једногод координатора кампање Отпора за мобилизацију гласача пред изборе 2000. године,координатора Дојче велеа за Србију ипорпарола амбасаде Немачке,као и Јована Ратковића, једног од оснивача Отпора, саветника председника Демократске странке Драгана Ђиласа, који је у периоду од 2003. до 2012. године био саветник Бориса Тадића. Од иностраних чланова, међу функционерима балканских држава и  члановима Трилатералне комисије, за јавност је најинтересантније поменути Ралфа Џонсона, америчког амбасадора у пензији (службовао у БиХ 1999. – 2001.годинекао први заменик Високог представника у Сарајеву), као и Марка Шкреба, бившег гувернера Народне Банке Хрватске. 

Ђорђе Вукотић, широј јавности непозната личност, али очигледно значајан шраф у евроатлантској мрежи у Србији, налази се на списку чланова East West Bridge. Од 2002. године ангажован у својству самосталног правног консултанта на више пројеката у Србији, који су се одвијали под окриљем Светске банке, УСАИД-а и других међународних организација. У периоду 2004. до 2011. године био је главни правни саветник Савета за регулаторну реформу при Влади РС и у тој функцији учествовао у анализи и изради мишљења на преко 350 нацрта закона. Један је од главних сарадника НАЛЕД –а, Националне алијансе за локални економски развој, пословне асоцијације која окупља компаније, НВО и општине, формиране под надзром USAID –а, са задатком ширења евроатлантског утицаја на локалним структурама по дубини. Занимљиво да су чланови Моста Исток Запад и Виолета Јовановић, извршни директор НАЛЕД –а (пре тога је 10 година била менаџер за демократизацију и привредни развој USAID –а), Ана Брнабић, члан УО НАЛЕД –а, извршни директор Пексим фондације (додељује стипендије за Кембриџ студентима из Србије и Македоније), и службеник USAID –а. Затим и Владан Атанасијевић (члан Саветодавног одбора у EWB) председник УО НАЛЕД , и један од оснивача Српске асоцијације менаџера, Борислав Миљеновић, члан Надзорног одбора НАЛЕД –а (истовремено члан УО Америчке привредне коморе, Друштава лобиста Србије, Српске асоцијације менаџера) и Бранко Радуловић један од главни експерата сарадника НАЛЕД –а.

Чланови East West Bridge су и Марко Благојевић, оснивач и оперативни директор ЦЕСИД –а; Милица Чубрило, амбасадор и бивши министар дијаспоре (такође и консултант USAID –а), Јакша Шћекић, новинар Sky News; Бошко Јакшић, уредник спољнополитичке рубрике дневног листа Политика, и познати србофоб и русофоб; Ђорђе Вучинић (пословни партнер Тахира Хасановића), председник УО фирми које се баве обезбеђењем: SCP International и Securitas Services (фирме која је део британске обавештајне мреже http://www.magazin-tabloid.com/casopis/?id=06&br=285&cl=21); Ненад Боровчанин, државни секретар у Министарству за омладину и спорт; Миодраг Стојковић, народни посланик и члан Председништва Демократске странке; Ранко Вујачић из Беча, службеник у Организацији Уједињених нација за индустријски развој (УНИДО) и велики мајстор у масонској Регуларној великој ложи Србије (чији су чланови водећи људи и велики број чланова East West Bridge); Зоран Басараба, амбасадор Србије у Израелу, и сарадник некадашњег премијера Милана Панића. За крај,треба поменути још два имена: Лидију Удовички и Градимира Драгутиновића. Лидија Удовички је менаџер за Србију у америчкој компанији Continental Wind Partners (CWP), једној од водећих мултинационалних компанија за развој електрана на ветар. Потиче из политичке породице добро позициониране у глобалистичким структурама. Њена сестра је бивша министарка енергетике и гувернер Народне банке Кори Удовички. Захваљујући везама успела је да обезбеди дозволу за градњу електране на ветар, која ће скупо коштати електропривреду и грађане Србије. Градимир Драгутиновић је лидер Ротаракта у Србији, подмлатка ротаријанаца (занимљиво да је централни Ротари клуб у Србији дуго био у просторијама компанија Лутра, у Улици Мајке Јевросиме у Београду, која је у власништву Душана Михајловића, политичког ментора Тахира Хасановића), оснивач Асоцијације ЕУРО26, ау последње време је веома активан у Русији.

Уместо закључка

Намера овог кратког приказа је да раскринка део мреже агената западног утицаја у Србији. Први услов за повратак опоравак Србије је разобличавање окупационе мреже, а други смена генерација. Оба ова услова су пред испуњењем. У Србији је стасала једна нова политичка и друштвена генерација, искрених патриота, кадра да замени постојећу која је потпуно под западном контролом. За очекивати је да ће у блиској будућности ова нова генерација, уз подршку Русије, успети да српски народ и државу ослободи окупације.

Срђан НОГО | 10.08.2013

Аутор је члан Старешинства Покрета Двери

Фонд Стратешке Културе