Док је писао експозе на 250 страна, пре годину дана, Александар Вучић је заборавио да формира и министарство екологије. Грешку, на коју су га упозорили ментори из Брисела, сада исправља на најгори начин, избором Горана Тривана за шефа тог министарства.
Триван, досадашњи секретар за заштиту животне средине града Београда, добиће прилику да води ресор који није значајан само због поглавља 27 у процесу прикључења Европској унији, него и због 11 милијарди евра, колико ће морати да буде уложено у решавање еколошких проблема у Србији. Иако је Триван функционер Социјалистичке партије Србије, освојио је поверење премијера Вучића. Не случајно. Спојиле су их бројне заједничке карактерне особине.
Као што се Вучић, у почетку своје политикантске каријере, заклињао у Војислава Шешеља, тако се Триван истакао идолопоклонством према Слободану Милошевићу. Кад је испраћао Шешеља у Хаг, Вучић је плакао. Триван је био много мужевнији. У оне две ноћи, кад су полицијске и мафијашке јединице опколиле вилу „Мир“, он је организовао „народне страже“ и протесте пред Централним затвором. Милошевића није спасао, али кроз удружење „Слобода“ врло ангажовано је помагао његову одбрану у Хагу. Касније, кад је већина руководилаца СПС-а заборавила на Милошевића, Триван му је и постхумно остао веран, редовно је одлазио на гроб у Пожаревцу.
Као и Вучић, Триван је 2001. био осуђен по закону о једнократном порезу на екстрадоходак и екстраимовину. Казну од 88.000 немачких марака није платио. Закон је укинут, он је имовину задржао.
Иако се ту провукао, 18. октобра 2001. ухапшен је у Кладову и предат истражном судији Окружног суда у Неготину. Триван је био осумњичен да је извршио кривично дело „подстрекивања“, чиме је омладински камп „Караташ“ код Кладова оштећен за 6,5 милиона динара. Због злоупотребе службеног положаја оптужен је Шимо Чичковић, директор кампа.
Оптужницом је Тривану стављено на терет да је 2000. године с умишљајем подстрекивао Чичковића да му, као одговорно лице, са рачуна кампа уплати 5,9 милиона динара (око 250.000 марака) ради куповине стана. Тривану је Јавно предузеће „Србија Шуме“, у коме је био запослен, обезбедило 70 квадрата луксузног стана у Београду. Да би купио осталих 78 квадрата тог стана за помоћ се обратио пријатељу Чичковићу, молећи га у више наврата, како се наводи у оптужници. Чичковић је у сарадњи са Миливојем Илићем, тадашњим начелником Борског округа, издејствовао да Хидро-електрана „Ђердап“ на рачун омладинског кампа уплати 6,5 милиона динара, а онда је 5,9 милиона проследио на рачун Корпорације „Царичин град“ из Београда. Прво је „идеални део стана“ Тривану дат у закуп на неодређено време, да би му касније био омогућен откуп за износ од 248.711 динара.
Првостепена пресуда Тривану и Чичковићу изречена је 9. децембра 2013. године. Обојица су ослобођени одговорности, али Тужилаштво је уложило жалбу и Апелациони суд у Београду је 6. маја 2014. поништило пресуду и Вишем суду наложило ново суђење. Коначном одлуком Апелационог суда, крајем јуна прошле године, поступак је обустављен због застарелости кривичног гоњења окривљених. Тако је Триван стао у дуг ред социјалиста којима су се без проблема извукли од одговорности за разна кривична злодела.
Триван није имао много муке ни у СПС-у. У почетку, као лидер Младих социјалиста, ослањао се на подршку Горана Перчевића. Једно време је, као тврдолинијаш, пратио Уроша Шуваковића, да би на време прешао у добитнички табор Ивице Дачића с којим никада није био у добрим односима. Паметно је проценио да ће имати више користи ако се прикачи уз Александра Антића. Захваљујући том ментору, 2008. именован је на функцију градског секретара за заштиту животне средине, на којој се налази и данас.
И аванзовање на место министра екологије Триван може да захвали Антићу, за кога нико не зна да ли је Дачићев или Вучићев кадар. Са Гораном Триваном Вучићев кабинет ће добити још једног компромитованог члана, који је личним примером доказао да су политичке везе важније од закона.
