Београд — Трошкови задуживања Србије, који су у последње две недеље на највишем нивоу, могли би додатно да порасту кажу аналитичари.
То би се догодило уколико Међнародни монетарни фонд настави да одлаже кредитни програм вредан 1,3 милијарде долара, оценили су аналитичари британског банкарског гиганта ХСБЦ и јапанске банке Номура.
Каматне стопе на српске обвезнице изражене у доларима, које на наплату доспевају 2021, скочиле су 31. августа на 7,10 са 6,45 одсто, колико су износиле пре општих избора одржаних 6. маја, а динар је истовремено ослабио за 5,5 одсто према евру, спустивши се 10. августа на рекордно низак ниво, преноси агенција Блумберг.
Званичници ММФ-а састаће се средином септембра са владом и централном банком у Београду, да би разговарали о измени закона о централној банци, који намеће парламентарну контролу те институције, као и да би проценили напредовање Србије у обећаном кресању јавног дуга и потрошње.
Након избора у Србији, динар је четврти на листи 178 валута са најлошијим резултатима, коју Блумберг саставља на основу кретања светских валута.
Инвеститори ће “помно пратити планове фискалне консолидације, као и то да ли ће их одобрити ММФ”, изјавила је економиста за тржишта у успону ХСБЦ Агата Урбанска, додајући да ће, “у супротном, улагачи желети да им се плати за већи ризик на који пристају”.
ММФ, који се придружио критикама Светске банке и ЕУ у вези са законом о централној банци Србије, већ је замрзнуо програм кредитирања због забринутости око фискалне политике Београда, коме би могао да ускрати и даљњу подршку, па би влада могла бити приморана да финансијску помоћ потражи на другом месту.
Београд већ разматра издавање нових обвезница на европском тржишту у покушају да обезбеди до две милијарде евра, потребне да се осигура исплата зарада у јавном сектору, пензија и социјалне помоћи, као и да се отплате кредити.
Каматне стопе на српске еврообвезнице (које Србија емитује на европском тржишту) порасле су 24. августа на 7,026 са 6,908 одсто из 1. августа, када су владајуће партије најавиле план измене закона о централној банци.
Српска економија пролази кроз другу рецесију у последње три године, а према прогнози централне банке, ове године ће такође бити забележен негативан привредни раст од један одсто. Фискални дефицит скочио је на 7,2 одсто бруто домаћег производа (БДП), у односу на планираних 4,25 одсто, док је јавни дуг крајем јуна достигао 54,7 одсто, премашивши зацртану границу од 45 одсто БДП-а.
Бонитетна агенција “Стандард и Пурс” снизила је 7. августа кредитни рејтинг Србије на ББ- са ББ, док је агенција “Фич” 16. августа ревидирала своју прогнозу на негативну.
Србија је оставила план издавања еврообвезница отвореним, будући да министар финансија Млађан Динкић жели да смањи задуживање у земљи, где влада плаћа приносе и до 15 одсто на динарске обвезнице.
Према подацима које је прикупио Блумберг, у септембру и октобру на наплату доспевају записи вредни 53,3 милијарде динара (570,68 милиона долара), од укупно 85,4 милијарде динара, колико треба да буде отплаћено у децембру.
Динкић припрема предлог допунског буџета за 2012, а позвао је ММФ да учествује у изради нацрта буџета за 2013.
Танјуг
