ДА би се поуздано знало шта нас све трује из атмосфере, Србија би морала да има авион-лабораторију изнад земље, одакле би узимала узорке ваздуха за испитивање, кажу за ”Новости” у Агенцији за заштиту животне средине. А за то, наравно, држава нема пара.
Зато се и не зна поуздано шта нам све стиже с неба. Али, чак и подаци о томе шта на нас вреба непосредно изнад наших глава, звуче више него алармантно! Из извештаја Агенције за прошлу годину (има 40 мерних станица широм земље) види се да је загађење ваздуха толико да смо и без хемијских запрашивања о којима се све више прича – животно угрожени.
Оцена Агенције, у најкраћем, гласи: у целој Србији ваздух је прекомерно загађен! Највеће је загађење смешом ПМ10 (мешавина дима, чађи, прашине, соли, киселина и метала). У појединим градовима има и азот-диоксида и сумпор-диоксида. Најзагађенији су Београд, Бор, Нови Сад, Ниш, Косјерић, Смедерево, Панчево…
УМЕСТО СЕДИШТА У АВИОНУ СКЛАДИШТА
НОВОСАДСКИ еколози су преко колега из света дошли до фотографија унутрашњости авиона са уграђеним металним резервоарима уместо путничких седишта, који садрже хемијска средства која се распршују широм света, па и изнад Балкана. На појединим сајтовима чак се рекламирају авио-компаније које нуде услуге монтирања млазница распршивача.
На Хемијском факултету у Београду подсећају да је ПМ10 толико опасан да су процене да је у ЕУ због аерозагађења живот изгубило најмање 3,6 милиона људи. Реч је о сасвим малим честицама које, ако доспеју у плућа, успоравају размену кисеоника и угљен-диоксида. То доводи до поремећаја рада срца, тешких обољења дисајних органа, бубрега, јетре… Нарочито могу оштетити здравље деце, трудница, старих.
Професор Хемијског факултета др Илија Брчески сматра да је глобално загађење данас такво да ниједна земља појединачно, а посебно не тако мала као што је Србија, не може било шта да промени. Он објашњава да чак и обични, комерцијални авионски летови, могу бити веома штетни, пре свега због емисије енормних количина угљен-диоксида, као и угљеводоника који нису потпуно сагорели у мотору авиона, и који утичу на глобално загревање:
– Они могу да узрокују нарушавање компактности озонског омотача, односно повећаног продора високоенергетског УВ зрачења, па су, самим тим, и зачетници каталитичких реакција, чије последице наука још не познаје потпуно.
Осим комерцијалних, постоје и циљани експериментални летови, са тежњом да се умањи глобално загревање, а који емитују разне хемијске супстанце.
– Сваки утицај на атмосферу чини више штете него да човек смањи емисију штетних супстанци и пусти атмосферу да се сама опорави – каже Брчески, и додаје да деловање на јоносферу може да се врши и електромагнетним таласима различите енергије, што је можда основ ХААРП система.
Питање хемијског запрашивања из атмосфере (хемтрејлс), ускоро ће бити отворено и пред српским парламентом. Никола Алексић, први човек Еколошког покрета Новог Сада, каже да су лане на ту тему презентовали рад на 15. Међународној научној еко-конференцији о заштити животне средине под покровитељством УН:
– Од потписивања споразума НАТО Партнерство за мир, 2006. године, на небу изнад Србије почели су да се оцртавају другачији трагови авиона и да се појављују другачији облаци. Шта год ти трагови представљали, нису у питању нормални кондензациони трагови млазњака.
Хемијски трагови се равномерно распршују иза целе површине крила авиона, што указује да се избацују из распршивача. Они могу имати нагле прекиде, што такође потвђује да није реч о траговима млазних авиона. У хемијским траговима пронађени су тешки метали, бактерије, гљивице, пестициди, микоплазма, ларве инсеката несвојствених локацији на коју се избацују, нановлакна, који су штетне по човека.
Новости
