У Србији се пчеларством бави 5,3 одсто пољопривредних газдинстава која имају 914.000 кошница, саопштила је Привредна комора Војводине (ПКВ). Али масовно тровање пчела постаје све већи проблем, због чега се поједина удружења пчелара залажу да тровање ових корисних инсеката постане кривично дело које се гони по службеној дужности.
– И ове, 2019. године, имамо масовно тровање пчела у Војводини – Кањижа, Ковачица, Шид, Кикинда. Само у Кикинди је страдало је 1.668 пчелињих заједница. У последњих пет година, страдало је око 6.500 пчелињих друштава на простору Војводине, то је 200 до 300 милиона страдалих јединки. Материјална штета износи око 100 милиона динара, изостављајући добит коју пчелари нису имали за та пчелиња друштва – рекао је Радомир Влачо, председник Савеза пчеларских организација Војводине (СПОВ) на скупу који је недавно организован како би се скренула пажња на овај проблеме и јавности и државним органима указало на њих. Он је истакао да ће се залагати да тровање пчела буде кривично дело које се гони по службеној дужности.
Проф. др Нада Плавша с Пољопривредног факултета Универзитета у Новом Саду, која је одржала предавање под називом „Подаци о тровању пчела у Републици Србији у периоду од 2007. године до 2019. године” истакла је да је пчела најкориснији инсект који је данас угрожен.
– Када једно пчелиње друштво угине, то је велики губитак јер оно има изузетну важност када је у питању опрашивање и опстанак човека као јединке, с обзиром на извор хране и на живот, односно на саму природну средину. Губици у Србији су велики – рекла је Плавша и додала да је у Србији у овом периоду изгубљено више од 10.500 пчелињих друштава. Она је додала још и да држава издваја значајна финансијска средства за субвенције, али да због тровања имамо велике губитке.
– Ове године је одобрено и утрошено више 590 милиона динара. С друге стране, ми имамо велике губитке кроз само тровање пчела и ти губици, ако погледамо претходни период, износили су више од милион евра. Штитећи пчеле, ми штитимо сами себе – рекла је Плавша.
Како се наводи у саопштењу ПКВ, подаци Републичког завода за статистику показују да је у 2018. години у Србији произведено готово 11.500 тона меда, што је 13 килограма по кошници.
– Прошле године укупно је извезено готово 2.800 тоне природног меда и остварена вредност извоза 10,5 милиона евра. Просечна извозна цена, меда у посматраном периоду, била је од 3,8 евра по килограму. Најзначајније земље извоза су Норвешка, Италија и Немачка, где се извезе близу 62 одсто од укупно извезених количина меда – рекао је председник ПКВ Бошко Вучуревић.
Породица Војка Милутиновића, произвођача из Панчева, живи од пчеларства које је, како је истакао у изјави за медије, сваке године у све већем проблему када је у питању тровање пчела, која се дешавају највише у Војводини. Он је додао да велики проблем стварају и климатске промене у последњих пет до десет година јер пчеле „још нису успеле да их испрате”. Како је објаснио, померио се пролећни циклус и цела годишња вегетација за 30 дана.
Милорад Малић, помоћник Покрајинског секретара за пољопривреду, водопривреду и шумарство, рекао је да је буџет за пчеларе 2016. године био негде око четири милиона динара, а да је крајем године ребалансом буџета издвојено додатних 10 милиона.
– У следећој години највероватније ћемо имати додатних 30 милиона за пчеларе Војводине – рекао је Малић.
Пре две године Фондација за заштиту пчела покренула је иницијативу да се донесе закон о заштити пчела у Србији. Слична иницијатива покренута је и у Словенији, где Словеначки пчеларски савез намерава да влади предложи да пчеле у тој земљи прогласе угроженом врстом и да се усвоје закони који ће штитити њихов одрживи опстанак.
Политика.рс
