Опасан отпад је одличан бизнис и то је разлог због чега га многа несавесна лица злоупотребљавају а по Србији откривају закопана бурад која су огромна опасност за људе и њихову животну околину.
Због недостатка капацитета за третман, опасни отпад се гомила на територији Србије, каже за Тањугу директор Агенције за заштиту животне средине, Филип Радовић, подовом откопавања бурића са опасним отпадом у кругу фабрике МГ Сербиен, у Баљевцу код Рашке.
Радовић каже да се “онда појаве несавесни појединци као у овим случајевима који кажу да ће они да “збрину” тај отпад, дају печат да су урадили по прописима а заправо су опасни отпад закопали негде и угрозили становништво”.
Постоји дужност да се опасним отпадом баве на прописан начин, “а то значи да се он или третира или извезе у земље где постоји одговарајући третман”, рекао је Радовић и додао да и овај случај показује да је важно да инвестирамо у нове капацитете за третман опасног отпада у Србији.
“Kада буде било третмана у Србији биће и отпад збринут на прави начин”, каже он и додаје да често за опасни отпад не постоји одговарајући третман у Србији “или се не третира на прави начин или га је тешко извести”.
Индустрија отпада је једна од најбрже растућих индустрија у Европској унији а интересовање постоји и за инвестирање у овој области и у Србији.
“Тренутно постоји неколико инвеститора који су започели процедуру за изградњу спалионица, ради се о великим компанијама, ради се чак и о компанијама са Далеког истока које ће се бавити спаљивањем медицинског и фармацеутског отпада, спаљивањем боја и лакова, а то је нешто за шта тренутно Србија не поседује довољне капацитета и врло често тај отпад извозимо у друге државе”, каже Радовић и додаје да смо “јако близу оваквих пројеката, они се већ реализују на неколико места, што је важно и велики корак напред”.
У Панчеву више нема 260 тона опасног отпада
Он подсећа да често буде великих проблема око локација за оваква постројења, јер локално становништво буде забринуто зашто се баш гради у њиховом крају.
“Важно је да знају да пре него што се изгради било какво постројење за третман према важећим законима пролази процедуру која захтева израду студије о процени утицаја на животну средину а она јасно детерминише да постројење и тај објекат морају бити изграђени на начин да не угрожавају животну средину”, каже Радовић и додаје да таква постројења доносе и нова радна места.
Kако је истакао, важно је да у Србији постоје постројења за третман опасног отпада, јер ће се тако допринети да он не заврши у некој њиви на којој ће се производити храна за нашу децу.
Танјуг
Пре пет, или шест месеци је ишла информација о хемијском отпаду закопаваном на територији Обреновца. О пресуди коју је донио неко , (некоме) иницијали су били… Тај неко је осуђен на казну од 150 000 динара, за учињено дело. Све је то коментарисао Горан Триван министар екологије…
Да се заиста хтело нешто постићи ми би имали пуно име учиноца, његових саучесника, његових заштитника, и казна не би била вредности којом се кажњавају родитељи који покушавају спасити децу од не проверених вакцина… Закопати хемијски отпад и тиме угрозити , земљу, воду живот не може и не сме стату као чин тамо где је досегла Обреновачка прича. Све “боркиње” и мушка популација тог занимања остали су без коментара. Преседник државе је прегледао лажне докторате, купљене дипломе, снимке камера са аутопута, када се Бабић зауставио на задњем седишту аута које је било испред њега, твитове, коментаре, дао о свему суд. Али геноцидни , у финалу никада није био тема. Министар Триван у свему има своју улогу …..