Крушевац – На подручју града Крушевца и четири општине Расинског округа (Трстеник, Варварин, Ћићевац и Александровац) мајске поплаве су направиле штету већу од једне милијарде динара, судећи по проценама локалних стручњака. Највећу штету претрпела је општина Трстеник (545 милиона динара, од чега око 400 милиона у области пољопривреде), затим Варварин (248, при чему је штета у пољопривреди 195 милиона, 25 милиона је вредност уништених стамбених објеката, 20 пословних и осам у области инфраструктуре), Крушевац (166 милиона динара, од чега у пољопривреди 98 милиона, а остало у области инфраструктуре и стамбених и пословних објеката), Ћићевац (61 милион динара, највећим делом у пољопривреди) и Александровац (17 милиона, од чега 15 у пољопривреди а око два у области инфраструктуре).
На подручју општине Трстеник Западна Морава је направила највећу штету. Правовременим реаговањем Штаба за ванредне ситуације, град је успео да се спасе од поплава, али је остао без пијаће воде, јер је поплавни талас муљем прекрио оба изворишта, једно поред Западне Мораве, а друго поред реке Љубостиње. Санација једног изворишта је муњевито обављена, тако да су Трстеничани били без пијаће воде шест дана. Привремено је оспособљено извориште Прњавор, али је нужно инвестирати велика средства у трајно оспособљавање оба изворишта.
– Ми у Трстенику нисмо чекали помоћ са стране у време поплава, већ смо ангажовали сва расположива средства од тренутка када је то било могуће, још у време одбране од надолазећег таласа Западне Мораве. Након повлачења воде, увели смо радну обавезу за сва јавна предузећа и установе. Јавило се и око 300 волонтера за помоћ Грабовцу и другим угроженим местима. За седам дана смо успели да машинама наших предузећа пробијемо пут до одсечених села Планиница и Лободер. Ипак, сада, поред мера за отклањање последица у области пољопривреде, граду остаје проблем пијаће воде у летњем периоду, јер у то време извориште Прњавор пресуши. Од Републике Србије морамо да затражимо новчану помоћ за поновну изградњу акумулационих језера, која су затрпана последњом поплавом. Средствима из локалног буџета то не можемо да остваримо – каже Мирослав Алексић, председник општине Трстеник.
Помоћ очекује и Крушевац, центар расинског управног округа. У градском буџету нема довољно средстава за санацију штете од 166 милиона динара, а не може да рачуна ни на (посрнулу) привреду, јер је чак седам важних предузећа у великим тешкоћама и процесу реструктурисања (14. октобар, Трајал корпорација, Звезда, ФАМ, Жупа, Фабрика уља и Савремени дом).
Општина Варварин, према речима председника Зорана Миленковића, нема никакве шансе да санира последице од поплава тешке 248 милиона. Реч је о пољопривредном подручју које је претрпело штету од 195 милиона динара. Штете на стамбеним објектима су око 25 милиона, а двадесетак у области инфраструктуре. Миленковић каже да локална заједница покушава да санира штету у области инфраструктуре, да прокопа канале, поправи цевовод, обезбеди део грађевинског материјала, изврши прскање против комараца.
Пољопривреда је претрпела највећу штету и на подручју општине Ћићевац, где се састају западна и јужна Морава. Председник општине Златан Кркић за „Политику” каже:
– Ми смо исувише мала општина, са малом економском снагом, тако да без помоћи републике немамо никакве шансе да надокнадимо штету насталу од поплава. Зато очекујемо представнике владе да дођу на поплављено подручје.
И општина Александровац је претрпела штету од седамнаест милиона динара. Председник др Југослав Стајковац каже да општина чини све да санира штету на инфраструктурним објектима, нарочито на подручју где су бујице однеле мостове и путеве, у Горњој Жупи.
– Република не може да санира сву штету. Зато смо прионули на посао тражења решења како да је санирамо, мада је то тешко без помоћи са стране. Већину инфраструктурних објеката смо сами оспособили, успели да извесну помоћ обезбедимо и за друга поплављена подручја, а за даље ћемо видети на колико средстава можемо рачунати од солидарних средстава из Републике Србије – каже председник Стајковац.
Р. Станковић
Фото Р. Станковић
Политика
