ТОКОМ 2013. године 58 припадница слабијег пола које су остале у другом стању добило је отказ. Послодавци су им отказали уговоре о раду који су потписани на одређено време, иако, тврде и у Инспекцији рада, на то по закону нису имали право. Број трудница које су остале без радног места је вероватно и већи, али многе и не знају каква су има права и нису се обратиле надлежнима.

Од априла прошле године, откада су у примени измене и допуне Закона о раду, које се односе на заштиту трудница запослених на одређено време, којима послодавци не могу отказати уговор о раду све до истека породиљског боловања, односно боловања ради неге детета, Инспекција је добила повећан број жалби трудница којима уговор није продужен.

– Након извршених инспекцијских надзора, послодавци су поново закључили уговоре о раду са свим трудницама – каже директор Инспекције рада, Драгољуб Пеурача. – Само у једном случају, послодавац се жалио на решење инспектора рада, али је његова жалба одбијена као неоснована, те он треба да поступи по решењу донетом у другостепеном управном поступку.

Послодавац је, наглашава наш саговорник, у обавези да запослену жену пријави на обавезно социјално осигурање у року од три дана од дана закључења уговора о раду, као и да јој обрачунава и исплаћује накнаду зараде за трудничко боловање, породиљско одсуство и одсуство ради неге детета у исто време кад исплаћује и зараде осталим запосленима.

Он појашњава и да брачни статус или планови за трудноћу, такође, не могу бити релевантни и утицати на одлуке послодавца, када су у питању особе које треба да запосли или су већ у радном односу. Напротив, такав став послодавца може указивати на дискриминаторско понашање.

– Закон о раду, између осталог, дефинише и ближе одређује забрану непосредне и посредне дискриминације оних који траже запослење, као и запослених, с обзиром на пол, рођење, језик, расу, боју коже, старост, трудноћу, здравствено стање, односно инвалидност, националну припадност, вероисповест, брачни статус, сексуално опредељење, или неко друго лично својство.

Казненим одредбама утврђена је прекршајна одговорност послодавца за кршење одредби које се односе на забрану дискриминације, а пред надлежним судом оштећени могу да покрену поступак накнаде штете, у складу за законом.