ТРУЈУ НАС: Који стабилизатори, конзерванси и емулгатори угрожавају наше здравље и изазивају карцином

Конзерванси, антиоксиданси, стабилизатори, боје и заслађивачи одржавају квалитет и свежину производа, али у великим количинама могу да угрозе здравље.

– Прехрамбена индустрија се данас тешко може замислити без употребе адитива. Додају се у току производње, прераде, припреме, обраде, паковања, транспорта или чувања. Употреба адитива се не препушта слободној вољи произвођача. Позитивна листа, односно листа дозвољених адитива обухвата производњу, њихов промет, квалитет, односно чистоћу, али и ограничење употребе, означавање и бројне друге захтеве који су законски регулисани – каже за „Новости” др Иван Станковић, професор Фармацеутског факултета, специјалиста санитарне хемије, експерт Заједничког ФАО (WХО) експертског комитета за адитиве хране (ЈЕЦФА) и експерт Европског ауторитета за безбедност хране (ЕФСА) и додаје: „Адитиви су стране супстанце, које се природно углавном не налазе у намирницама, због чега је и установљена интернационална процедура за одређивање њихове здравствене безбедности. Процени безбедности употребе сваког адитива понаособ претходи велики број испитивања. Испитивања обухватају одређивање акутне, субхроничне и хроничне токсичности, канцерогеност, генотоксичност, тератогеност, алергогеност, кумулације, метаболизам, интеракције са састојцима хране… На основу добијених резултата за сваки адитив се одређује прихватљив дневни унос, као и ограничење употребе у појединим намирницама.”

Како то изгледа у пракси?

„Најбезбеднији адитив, каква је, рецимо, лимунска киселина, користи се према принципима добре произвођачке праксе, односно у најмањој количини, неопходној да се постигне одређени технолошки ефекат. За друге адитиве прописана су ограничења употребе у прехрамбеним производима, при чему се води рачуна о количини и учесталости конзумирања одређене намирнице. На пример, није исто додавање адитива у хлеб или кавијар. Осим тога, постоје особе које могу бити алергичне на поједине адитиве. Позната је, рецимо, преосетљивост на конзервансе сулфите, појачиваче ароме глутаминате, вештачку боју тартразин… Зато се сви адитиви и контролишу у смислу квалитета, односно чистоће, као и садржаја у прехрамбеним производима.”

ИЗАЗИВАЈУ КАРЦИНОМ

Међу адитивима, поједини су доказано штетни. Е220, 221, 232, 224 изазивају проблеме у раду црева, а Е230, 231, 232, 233 кожне болести. Витамин Б12 уништава Е220, док холестерол повећава Е320, 321. Нерве иритира Е311, 312, а упалу усне дупље Е330. Овај адитив се, иначе, сматра најопаснијим додатком, јер узрокује и појаву карцинома, а налази се у газираним пићима направљеним од лимуна, сенфу, конзервираном месу ракова, неким безалкохолним пићима, појединим сиревима, печуркама у конзерви. Настанак злоћудних тумора узрокују и Е131, 142, 210, 213, 214, 215, 216, 217, 239…

Ко спроводи контролу?

„Надлежна инспекција и овлашћена лабораторија за контролу квалитета и здравствене исправности намирница. Истина, у овом домену постоје одређени проблеми, који се односе на недостатак јединствене методологије, као и проблема у аналитици појединих адитива, а што је све условљено техничком опремљеношћу појединих лабораторија. Ипак, генерално гледано, адитиви у храни не представљају велику опасност за здравље, јер је њихова чистоћа и употреба под строгом контролом. Поједини адитиви имају и одређене здравствене предности, јер спречавају кварење намирница узроковано микроорганизмима и оксидативним процесима. Да би се такви процеси предупредили додају се конзерванси и антиоксиданси. Са адитивима се обезбеђују и намирнице за особе са одређеним метаболичким поремећајима. На пример, уколико су на режиму за мршављење, предвиђени су заслађивачи.”

Како је законски регулисана употреба емулгатора?

„Установљена је интернационална процедура која претходи дозволи за употребу адитива. Заправо, Заједнички експертски комитет Светске здравствене организације и Организације за храну и пољопривреду при Уједињеним нацијама најпре обаве процену здравствене безбедности адитива. Тек након тога Комисија Цодеx аллиментариус (Кодекс алиментаријус) доноси стандарде и препоруке за њихово коришћење, које земље чланице УН уграђују у своју законску регулативу. Европска унија је увела и добро познати концепт Е ознака које се односе на адитиве под одређеним бројем, заступљеним у прехрамбеним производима. За процену ризика за адитиве задужен је Европски ауторитет за безбедност хране.”

А у нашој земљи?

„Производња, промет, квалитет, односно њихова чистоћа, услови употребе, ограничења и друге важне ставке регулисане су новим Правилником о прехрамбеним адитивима. Овај Правилник је у потпуности усаглашен са регулативом ЕУ. На позитивној листи се налази 338 адитива, који су према функционалном својству подељени у 22 категорије. Категорије обухватају дозвољене конзервансе, антиоксидансе, стабилизаторе, боје, заслађиваче… У прехрамбеним производима се означавају навођењем категорије, назива или Е броја адитива. На пример, на намирници може да стоји конзерванс натријум-бензоат или конзерванс Е211.”

Новости