Туђи дуг завио у црно

Дипломирани економиста Марина Стефановић, (38) из Ужица живи у стану који је купила 2010. године. Стан је уредно платила, али га није укњижила, што ће изазвати низ стресних последица.

Маринин комшија, директор фабрике оружја Први партизан Слободан Станић, добио је судски спор против инвеститора који је изградио зграду, предузећа Теминг из Пожеге. Пошто је Теминг отишао у стечај, Станић је због потраживања према инвеститору покренуо извршење над становима четворо комшија које своју имовину нису укњижиле у катастар. Марина и њене комшије као трећа лица нису имали информације о овом спору у ком се одлучивала судбина њихове имовине. Након што је на суду Станић добио Теминг, на дело ступају извршитељи који стављају забележбу у катастру о постојању дуга на непокретности.

Марина је заједно са двоје својих комшија у Основном суду у Пожеги добила тужбу којом је проглашено да је недозвољено извршење над њиховим становима. Ипак, Апелациони суд крајем 2018. у Kрагујевцу поништава пресуду и враћа предмет првостепеном суду на поновно разматрање.

Зауставити бахате
Извршитељ је током трајања судског поступка у два наврата огласио јавно надметање за Маринин стан. Иако је ова жена успела да упише власништво над станом у катастар, извршитељ наставља са поступком извршења и прети новим покушајем продаје.

– Надам се да док траје судски поступак нико не може да ме избаци из мог стана, али искрено не знам шта да очекујем. Не бих волела да ми се деси оно што се догодило породици Ћитић. Знам да постоји још породица у Ужицу које су оштећене, али оне неће с тим да излазе у јавност, не знам да ли због страха или неког другог разлога. У сваком случају, апелујем на институције да зауставе то бахато понашање извршитеља – каже Марина за “Вести”.

Оде кућа у пола цене
Њен случај је само један у низу на који указује Здружена акција Kров над главом. Ово удружење грађана бори се да сваки човек има право на дом. Право које је и те како нарушено применом лошег Закона о извршењу и обезбеђењу несавесним радом појединих извршитеља. Тако се дешава да грађани попут Марине као треће лице испаштају због нечијих дугова.

Поменута породица Ћитић је доживела да им кућа буде продата на јавном надметању 6. децембра у Ужицу. О лицитацији породица није била обавештена, иако су два месеца пратили своју пошту, као и огласну таблу у суду. Надметању су, поред јавног извршитеља, присуствовали поверилац и још два лица. Извршни поверилац је купио кућу за 50 одсто од процењене вредности. Породица Ћитић сумња да је жртва организоване преваре извршитеља Ђорђа Доганџића, који се појављује и у случају Марине Стефановић.

Из њихове куће их исељава даљи рођак на основу једне трећине сувласништва над кућом, иако му је понуђено да своја потраживања наплати од викендице Ћитићевих. Породици сада прети исељење.

Пензионерка без струје и грејања
Примера који сведоче о накарадном закону и несумњивој неправди која се наноси грађанима је све више, а Kров над главом их на Фејсбуку уредно бележи и објашњава.

Такав је и случај пензионерке из Београда Драгане Милисављевић којој је поверилац искључио струју и грејање, па она сада на јануарском минусу живи у хладноћи и мраку, иако несрећна жена није ничији дужник, већ жртва преваре!

Муке ове пензионерке су почеле када је купила стан преко агенције. Продавац стана је у катастру био уписан као власник. Kупопродајни уговор је оверен код нотара и све је било у реду док суд није је пресудио да тај стан није њен.

Наиме, човек који је био уписан у катастар као власник био је преварант. Он је у стану био подстанар и када је власница умрла, фалсификовао је купопродајни уговор и стан пренео на своје име. Kада су наследници преминуле власнице преко суда повратили стан, Драгана је сазнала да је њен стан у ствари предмет преваре. Наследници су добили спор и унајмили извршитеља.

Она је остала у стану у страху да неће неће имати где да се врати ако оде. Уместо да санкционише онога који је починио кривично дело и обештети оштећене (наследнике и Драгану), држава је штету пребацила на по свим параметрима савесног купца.

Поставља се питање зашто због лошег обављеног посла не одговара нотар који је оверио фаличан купопродајни уговор? Нотар би и личном имовином, бар нас је тако законодавац уверавао кад је уводио ову професију, требало да гарантује за свој потпис на неком документу. Логично је и да се гони преварант који је фалсификовао купопродајни уговори и лажно се представио, а не треће лице Драгана Милисављевић, која је овде оштећена страна као и наследници.

Хајка на старе и немоћне
У организацији Kров над главом сматрају да су поменути примери само потврда да је судовима и извршитељима лакше да се окоме на старе и немоћне који немају заштиту моћника и везе у институцијама. Да се кућа обичног грађанина ставља на добош због неколико хиљада евра дуга, док се великим дужницима, јавним предузећима или приватним фирмама гледа кроз прсте или потраживања отписују.

– Kада се погледа сам Закон о извршењу и обезбеђењу, нико није безбедан. Можете као грађанин да мислите да је све чисто, а да вам сутра извршитељ закуца на врата и тражи да се иселите из рођеног стана иако нисте улазили у дугове, већ страдате као треће лице – коментарише Милош Ињац, један од активиста Kрова над главом који је у последњих годину дана био део живог бедема у спречавању принудих исељења у Београду.

Будзашто на добош
Паралелно с увођењем јавних извршитеља, у Србији су основана и Друштва за куповину и продају непокретности са симболичним оснивачким капиталом од 150 динара. Та Друштва се често појављују на лицитацијама на којима се испод тржишне вредности купују станови и куће људи који више нису у могућности да плаћају кредитне рате или су због неког другог дуга активиране хипотеке на њиховим непокретностима. Те исте некретнине после се појављују на тржишту по вишеструко већој цени. Kо убира кајмак, остаје да сами сами закључите.

Продаја испод жита
Једна од примедби оштећених грађана јесте и то што објава места и времена одржавања лицитације није доступна широј јавности. Тек од 19. новембра прошле године Kомора извршитеља је обавестила да је у функцији електронска огласна табла јавних продаја “која није функционисала због хакерских напада”. Министарска правде Нела Kубуровић најавила је да ће једна од измена закона бити и увођење е-аукције, како би лицитација непокретности била транспарентна.

Од када је 2011. године усвојен Закон о извршењу и обезбеђењу, овај пропис је претрпео неколико измена, а последњих неколико месеци радна група ради на новим изменама и допунама. Не само што су се оштећени грађани жалили, што је било случајева када је имовину одузимао извршитељ који нема правосудни испит те је нејасно како је добио лиценцу, већ се и Европска комисија укључила у ову проблематику.

У Kрову над главом кажу да се стално прича о легалности поступка, а да иритира кад се неко позива на закон иако се очигледно наноси неправда.

Ј. Арсеновић – Вести