Турајлић: Гомила нечувених увреда од државних званичника, нема ту дијалога

Дијалог је једино разумно решење за излазак из ситуације у коју нас је довела власт, изјавила је професорка Универзитета у Београду у пензији Србијанка Турајлић, али се она плаши да неће доћи до дијалога власти и опозиције, јер председник Србије Александар Вучић „није у стању да води дијалог“.

Турајлић мисли да власт и не жели тај дијалог, „јер од председника, преко премијерке и министара, стиже гомила нечувених увреда и израза, што се не изговара ни на улици, а камоли са званичних места“.

Она је за агенцију Фонет рекла и да председник Србије, оценама да су лидери опозиције „фашисти, бедници, олош и насилници, застрашује све који другачије мисле“.

Застрашује, истовремено, и „масу људи над којом има утицај, нарочито запослене у државној управи“, рекла је Турајлић.

„Људи који излазе на протесте против власти, исто осећају дозу страха“, оценила је она, пошто „не знате када ће неко од његових јуришника да вас сретне на улици и да вас изудара, јер је председник рекао да сте олош, а олош треба изударати“.

Упитана зашто би неко застрашивао бирачко тело, Турајлић је одговорила да се „не може бити апсолутни владар, уколико сви нису уплашени и покорни, а да би били покорни, морају бити уплашени“.

Она се не слаже са оценама да Вучић одбија дијалог са опозицијом, јер и даље има снажну подршку у бирачком телу, па нема разлога да прави уступке, јер је уверена да „у његовим говорима расте степен хистеричности“.

Kако је протумачила, „његово понашање делује као да није сигуран више ни у сопствене сараднике“.

„Ако се минорна група људи буни, а он има масовну подршку, зашто се онда 90 одсто његових обраћња, обраћања госпође Брнабић, Весића или Вулина, односе на ту минорну групу бедника који нешто траже“, упитала је Турајлић, која је и чланица Политичког савета Покрета слободних грађана (ПСГ).

Она мисли да „нешто није у реду, уколико због неког мрава на столу, прекидате све и бавите се мравом“ или можда „схватате да је тај мрав џин који је озбиљно почео да се помаља и то вас озбиљно брине“.

Турајлић не очекује „друштвену катаклизму“ и подсећа да се и „деведесетих се, за време Слободана Милошевића, мислило да ће „ескалирати унутрашњи грађански сукоби, па се некако разрешило и он је на крају ипак отишао релативно мирно“.

Према њеном предвиђању, питање је тренутка у којем ће уцењени грађани Србије разумети да опасност од отпуштања са посла није нека опасност и да је њихова реална шанса на другој страни, на којој могу поново постати слободни грађани.

„То се већ догодило крајем 1999. и почетком 2000. када је Србија прокључала и променила се“, упркос чињеници што је скоро половина „гласала за Милошевића, јер најтеже је себи признати грешку“, оценила је Турајлић.

Она се плаши да неће ни доћи до дијалога власти и опозиције, јер сматра да „председник Вучић није у стању да води дијалог“.

„За њега је та реч поспрдна“, сматра Турајлић, која не зна када је он уопште водио дијалог, јер је, „док је био код Шешеља, слушао наредбе, а данас је тешко поверовати да води дијалог са Вулином, Весићем и оним министром који је плагирао докторат“.

Она допушта могућност да дијалог буде последица „неког међународног посредништва, јер је у овој малој подељеној земљи, на крају, увек потребан неко са стране који подржава једну или другу страну“.

Турајлић би, међутим, волела да „ми то можемо да разерешимо међусобно, јер би то за земљу било боље“.

Kада је реч о изборима, она се осврнула и на чињеницу да су се протести „раширили у 100 градова и да је свет који излази на улицу, без обзира на њихов број, схватио да нешто мора да се мења“.

„Ако тај број довољно нарасте, ако људи буду довољно информисани, тако што ће опозиција да обиђе свако село, као што је то било пре избора 2000. године, онда можда може да се размишља и о изборима“, образлаже Турајлић.

Подсећајући да су „избори 2000. добијени без јавног сервиса и дијалога“, она је констатовала да опозиција сада из неког разлога шири оптимизам типа „ево само што није“.

„Не делује да опозиција има стратегију“, оценила је Турајлић и предочила да „ми уопште нисмо близу момента ‘ево само што није’“.

Kако је напоменула, „ми смо негде, што би Черчил рекао, на крају почетка, ако смо и на крају почетка, а сасвим сигурно нисмо стигли до почетка краја“.

Турајлић замера опозицији што излази са предлозима о медијима и Регулаторном телу за електронске медије (РЕМ), који нису „усклађени са прописима и законима“ и што делује да „не консултују експерте, нити ствари осмишљавају до краја“.

Она, међутим, подржава одбијање опозиције да прихвати позив председнице парламента Маје Гојковић на консултације, које су представљене као дијалог.

Турајлић указује да је Гојковић, начином на који је водила Скупштину, показала да је неспособна и да са њом не може да се комуницира.

Опозиција би, према њеном ставу, требало да тражи оставку председнице Скупштине и именовање другог челника парламента из редова Српске напредне странке (СНС), „после чега би могли да се врате у салу“.

Говорећи о речнику на јавној сцени, Турајлић је указала да је „простачки и насилнички“ и да обе стране користе изразе који нису примерени, не искључивши из критике ни лидера ПСГ Сергеја Трифуновића.

Поводом претњи и оптужби на рачун новинара, она је оценила да је на те оптужбе „немогуће одговорити“.

Kада неко „монтира снимак и оптужи вас за апсурд, на то нема одговора“, а нема га и „јер је тужилаштво под шапом председника државе“, напоменула је Турајлић.

Kако је рекла, „сада је питање како ви да објасните јавности да о Kосову одлучује Александар Вучић, а не Слободан Георгиев“.

„За то вам је потребан Јавни сервис, као и у случају Раде Трајковић, која је оптужена да је цинкарила државу“, подсетила је Турајлић, истичући „важност приступа широком гледалишту“.

„Вучић морао да уцењује људе да дођу на митинг“
Поводом великог митинга власти у Београду, она је проценила да ће се „сви ти митинзи обити СНС о главу“.

„Прво, та ‘Будућност Србије’ је хистерија, друго Вучић, иако говори о највећем митингу икада, никада не може да постигне број који је био на првомајским парадама када се он није ни родио и, треће, да би скупили толико аутобуса за Београд морали су све те људе да уцене“, рекла је Турајлић.

Она за ову последњу тврдњу нема непосредне, али има посредне доказе, чије изворе није желела да именује.

Упркос свему, Турајлић верује да „велики број људи у овој земљи заправо зна шта се дешава“ и да се то, „као бумеранг, мора вратити оном ко врши принуду, јер ће људи у једном тренутку рећи – ‘е сада ме више нећеш гурати у аутобус’“.

Kада је реч о протестима грађана, она сматра да су аутентични, јер већина демонстраната ипак „не би гласала за опозицију“, али у томе види и „слабост протеста“, пошто се и даље „тражи лидер, који ће да нас преведе преко реке Јордан и да нас спасе“.

Kако је прецизирала, после „трагичног убиства премијера Ђинђића, није све почело да пропада само због тога што је нестао човек са визијом, од кога је направљен култ, већ зато што нису биле изграђене инсититуције државе“.

Србија „после Вучића“
Турајлић зато истиче да су Србији потребни „млађи људи, који су стручни у својим областима и којих има по странкама опозиције, али нису у првом плану“.

За њу је „кључно питање у којем ће тренутку садашњи лидери разумети да је боље да се повуку у други ред и да први препусте новим људима у којима ће грађани препознати шансу да се у земљи нешто озбиљно направи“.

Kако је поручила, „најважније је разговарати о томе како ће Србија да изгледа после Вучића“, јер је „битно шта ће се радити дан после“.

Ако „превлада Савез за Србију, онда би земља могла поново да буде националистичка и популистичка“, упозорила је Турајлић.

Она шансу види у „грађанским покретима, укључујући и ПСГ“, али „никада не би гласала да Сергеј Труфуновић креира политику земље, јер је у Покрету много младих и способних људи“.

ФоНет