“Туристичко путовање“ српског премијера у САД?!

Премијер Србије Александар Вучић вратио се са путовања у САД. Сервилни српски провладини медији називали су ту посету ,,важном и историјском“, и упадајући једни другима у реч, разјашњавали су сваки корак премијера на америчком тлу.

Током три дана он је имао мноштво сусрета, али не на нивоу вишем од заменика руководиоца Стејт департмента, саветника Беле куће и сенатора. Јасно је да то није привукло никакву пажњу штампе и телевизије у САД. Нико није написао о премијеру и његовим саговорницима ни редак. Није било специјалних репортажа на CNN, NBC, ABC, CBS, и водећи канали нису се чак ни сетили српског премијера. Новине и њихове on line верзије такође нису ни реч прозбориле о ,,важном госту из Београда“.

Њих је могуће схватити. Где се Србија налази и ко тамо живи, у САД мало се кога тиче. Некад, пре двадесет и кусур година, Балкан је био на врху светских новости. Данас, на југ Европе се мало обраћа пажње, осим неких дипломата и сенатора, попут Џона Мекејна. Озбиљни новинари, политиколози и аналитичари, данас се тешко могу заинтересовати Србијом. Зато, ,,одмотавање“ Вучића у америчким медијима није успело – локални аудиторијум једноставно није видео главног хероја. Службена посета претворила се у ,,туристичко путовање“ на рачун српских пореских обвезника.

У Београду се сада труде да о томе не говоре. Сувише много наде је владајућа елита полагала у преговоре у Вашингтону, али резултата нема. У ближе време тешко да ће се појавити вишемилионски уговори и најновије технологије. Американци могу да покупују будзашто предузећа и природне ресурсе Србије, док да улажу у перспективне пројекте стварно не желе. Сада њих интересује само једно – Вучић мора да одустане од пријатељства са Москвом. Антируски фронт треба ојачати на рачун Србије, сматрају у Стејт дипартменту. ,,Улазница“ за Запад не може да буде бесплатна, за њу се тражи одговарајућа цена. Вашингтон је, може бити, спреман да да попуст, али за сада није одредио какав.

У јулу, у српску престоницу долетеће помоћник државног секретара САД Викторија Нуланд, која је у зиму 2014. године делила пециво у Кијеву. Она је мајстор за обећања, и зато није искључено да после тога Вучић крене у конфликт са Москвом и Гаспромом.

Он може да одустане од грађења ,,Турског тока“ (македонски премијер је то већ урадио), да се помири са Хашимом Тачијем, и дâ пристанак на гас из шкриљаца, који је два-три пута скупљи од руског. Последњег дана ,,вашингтонске рунде“, Вучића су позвали на ,,Глас Америке“. У програму ,,Отворени студио“ који иде на српском језику, премијер је изгледао врло уморно. Главна његова теза – ,,Вашингтон нас не обмањује“.

Заиста? Коментатор ,,Гласа Америке“ Јануш Бугајски пише: ,,Нико на Западу неће подржати Србију ако она буде тесно повезана са Русијом, економски, политички и дипломатски. Београд мора да одлучи – да ли је он део Европске уније и западног безбедносног савеза, чак и без припадања НАТО-у, или припада руској сфери“.

Први корак који треба Вучић да учини са својом екипом јесте да крене у сусрет америчком председнику Бараку Обами и покуша да успостави нормалне двостране односе са Приштином, а да не дестабилизује ситуацију у региону. У том случају, како се може претпоставити, Вучић се коначно одриче Косова.

Тачи стално машта да се Београд не само одриче Косова једном за увек, већ и да неће претендовати на огромне природне ресурсе краја. Угаљ, бакар, никл и друга богатства сместа прелазе у руке америчких корпорација. Због тога су и позвали српског премијера у Вашингтон, због тога му је и дата реч на ,,Гласу Америке“. У студију, Вучић је поновио већ више пута речено – ,,желим да имамо гас, и ако је то могуће, јефтинији него данас. Ако нам помогну Американци – хвала“.

Вашингтон ће могуће, и помоћи, али ће зато тако да ,,узме под своје премијера“ да ће Београд морати да заборави заувек на самосталну политику. Таквих примера на Балкану је много – Црна Гора, Словенија, Хрватска, Македонија. Краће речено, цела бивша Југославија, коју је створио маршал Тито. Раније је он био газда на Балкану, сада су Сједињене Државе. По свој прилици, Вучић је то такође почео да схвата.

Константин Качалин

Превео са руског: Небојша Вуковић

Извор: http://iarex.ru/articles/51817.html

НСПМ