Турска: Отпуштено још 7.400 државних службеника због покушаја пуча

АНКАРА – Скоро 7.400 државних службеника отпуштено је у Турској због наводне повезаности са терористичким групама у време када земља обележава прву годишњицу од гушења неуспелог покушаја војног пуца.

Након неуспелог покушаја војног пуча, Турска је прогласила ванредно стање које је на снази годину дана, а које је омогућило влади да одлучује уз помоћ декрета и отпусти више десетина хиљада људи, подсећа АП.

Према најновијем декрету, који је објављен у петак увече, отпуштено је 7.395 државних службеника међу којима су наставници, академици, припадници војске и полиције, чиме је број отпуштених порастао на више од 110.000.

„Прошло је тачно годину дана од када се најмрачнија и најдужа ноћ у Турској претворила у светао дан, од када се непријатељска окупација претворила у народну легенду”, изјавио је данас турски премијер Бинали Јилдирим на посебној парламентарној седници, којој је присуствовао и турски председник Реџеп Тајип Ердоган.

Јилдирим је захвалио хиљадама људи који су се одазвали позиву турског председника да изађу на улице и пруже отпор пучистима.

„Ми можемо да овде поново дођемо заједно данас због наших 250 херојских мученика, 2.193 херојска ветерана и великог турског народа. Ваша земља вам је захвална”, поручио је Јилдирим.

Више од 50.000 особа је, такође, ухапшено због наводне повезаности са свештеником Фетулахом Гуленом, који живи у егзилу у САД, а којег Анкара сумњичи за организовање неуспешног пуча, као и терористичким групама. Гулен пориче те оптужбе.  (Танјуг)

Турска обележава годишњицу победе над покушајем пуча

АНКАРА/ИСТАНБУЛ – Турска ће одржати низ манифестација у оквиру обележавања прве годишњице спречавања пуча, показујући уједно да турски председник Реџеп Тајип Ердоган чврсто држи власт у својим рукама.

Комеморације ће почети у Анкари специјалном седницом парламента.

Потом ће Ердоган, који је у средишту данашњих догађаја, отпутовати авионом за Истанбул где ће учествовати у народном маршу на мосту преко Босфора, на којем је пре тачно годину дана дошло до крвавих сукоба, преноси АФП.

У поноћ по локалном времену, односно у 21.00 сати по гриничком времену, људи широм Турске учествоваће у скуповима у знак сећања на излазак великог броја људи на улице 15. јула у знак подршке Ердогану.

Председник ће се, два сата касније, вратити у Анкару где ће одржати говор у парламенту, у време када је пре годину дана на ту зграду извршен напад.

Након тога ће испред председничке палате у престоници бити откривен споменик жртвама пуча, у тренутку када се буде зачуо и јутарњи позив на молитву.

Размере данашњих комеморација широм земље имају за циљ да 15. јул 2016. урежу у сећање Турака као кључни датум у историји модерне државе основане 1923. на рушевинама Османлијског царства, наводи АФП.

„Од сада, ништа више неће бити као пре 15. јула”, рекао је Ердоган у говору одржаном у четвртак, истакавши да државе и народи имају критичне прекретнице у својим историјама које обликују њихову будућност, а 15. јул је такав датум за Турску.

Јавни превоз у Истанбулу је овог викенда бесплатан, док је мобилни оператер Туркџел послао клијентима текстуалне поруке обећавши им бесплатне додатне гигабајте од 15. јула.

Такође, између минарета неких од највећих османлијских џамија у Истанбулу разапети су осветљени слогани протв пуча, као што је „Нека наше јединство буде вечно”.

Уз натпис „Еп о 15. јулу”, огромни постери на билбордима у Истанбулу приказују кључне догађаје у ноћи када је пре тачно годину дана изведен покушај пуча, укључујући и предају пучиста.

Турске власти су 15. јул прогласиле националним празником демократије и јединства, којим славе осујећивање пуча као историјску победу турске демократије.

Француска агенција подсећа да је 249 људи, не укључујући пучисте, убијено када је незадовољна војна фракција послала тенкове на улице и војне авионе, у покушају да свргне Ердогана, после деценију и по на власти.

Међутим, у року од неколико сати покушај пуча је угушен када су се власти прегруписале, а људи нагрнули на улице у знак подршке Ердогану, који је за покушај пуча оптужио свог некадашњег савезника, а сада непријатеља – свештеника Фетулаха Гулена који живи у егзилу у САД и пориче умешаност у пуч.

Након тога, власти су, наводи АФП, почеле највећу чистку у историји Турске, ухапсивши 50.000 људи и отпустивши више од 100.000 запослених.

Ердоган је своју позицију у међувремену учврстио победом на референдуму одржаном 16. априла о јачању председничких овлашћења.  (Танјуг)

„Дојче веле”: Пуч који је променио немачко-турске односе

БЕРЛИН – Прошлогодишњи покушај пуча у Турској, 15. јула 2016, не само да је из корена потресао унутрашњу политичку ситуацију у тој земљи, већ и њене везе са Западом, можда највише са Немачком, оцењује данас немачки државни радио „Дојче веле”.

Озбиљних напетости у немачко-турским односима било је још пре покушаја пуча, турски председник Реџеп Тајип Ердоган је 2016. покушао да утиче на слободу говора и мишљења у Немачкој јер се осетио увређеним због песме сатиричара Јана Бемермана.

Потом, када је Бундестаг 2. јула прошле године масовна убиства Јермена 1915/1916. окарактерисао као геноцид, турска влада је реаговала љутито и забранила немачким посланицима да посећују војнике у ваздушној бази Инџирлик.

Покушај пуча који се догодио неколико дана касније, Ердоган је окарактерисао као „божији благослов”, наводи немачки државни радио.

Председник Турске искористио је покушај пуча да се обрачуна с неомиљеним присталицама Гуленовог покрета.

Према Ердогановом његовом мишљењу, Фетулах Гулен који живи у Сједињеним Америчким Државама, стоји иза покушаја пуча, док Гулен одбацује све те оптужбе, наводи „Дојче веле”.

За годину дана од пуча, у Турској је ухапшено више од 50.000 људи, више од 100.000 државних службеника је отпуштено и ускраћена су им примања.

Критику немачке савезне владе, Европске уније и НАТО, Ердоган је окарактерисао као „терористичку пропаганду”.

Државе које су након мучења у турским затворима појединим грађанима Турске доделиле азил, Ердоган види као оне који „подржавају тероризам”.

Када је реч о Немачкој, пре свега се мисли на одлуку да се за више од 400 дипломата, официра и војника НАТО, али и судијама и високим државним службеницима одобри азил.

Анкара сматра да су они одговорни за покушај свргавања владе. Према немачком савезу судија, потребни су „конкретнији докази” како би се они изручили тој земљи, наводи немачки радио.

Због декрета донетих у време ванредног стања, на удару су не само присталице Гуленовог покрета, већ и они који критикују владу.

Број ухапшених новинара је током 2016. порастао на више од 150, а међу њима је и немачко-турски новинар Денис Јучел, дописник листа „Велт“који је ухапшен у фебруару ове године. Против њега се води процес због тога што је објавио приватну електронску преписку министра енергетике Берата Албајрака, иначе Ердгоановог зета.

Турске власти Јучела оптужују за „хушкање народа и терористичку пропаганду”, али званичне оптужнице још увек нема тако да се и даље не зна за шта се он конкретно терети.

Јучел, који има и турско и немачко држављанство, није једини Немац који седи у турском затвору. Након пропалог пуча ухапшено је 10 држављана Немачке, међу њима и новинарка и преводитељка Месале Толу.

Новинарска организација „Репортери без граница” користи израз „лов на вештице”, а Ердогана је ставила на списак „непријатеља слободе штампе”. Иначе, када је реч о слободи штампе, Турска заузима 155. место од 180 земаља које посматра та организација, наводи немачки државни радио.

Паралелно с прогоном опозиције, Ердоган је покренуо реформу устава која је имала за циљ да се моћ концентрише на његову личност.

У томе су му помогли и Турци који живе у Немачкој, а који су на референдуму 16. априла 2017. већином гласали за реформу устава.

Наступи неких турских министара у Немачкој отказани су „из безбедносних разлога”, због чега је Ердоган оптужио немачку владу да се служи „нацистичком праксом”.

Била је то кап која је прелила чашу и због чега је канцеларка Ангела Меркел изјавила: „Морало би да се престане са поређењем Савезне Републике Немачке с нацистима”.

Ердоган је, такође, желео да у Немачкој, уочи или након самита Г20, одржи говор – али та жеља му није испуњена.

Званично објашњење отказивања гласило је да „нема довољно полицијских снага које би обезбедиле скуп”, али је додато и то да такав наступ „није у складу с политичким миљеом Немачке”, наводи „Дојче веле”.

Након што је турским војницима одобрен азил, Турска је, исто као и након усвајања резолуције о геноциду над Јерменима, забранила немачким посланицима посете бази Инџирлик.

И упркос дипломатским напорима и посети Турској министра спољних послова Зигмара Габријела, Анкара то одбија.

Због тога је Бундесаг у јуну 2017. одлучио да повуче 260 војника из базе у Инџирлику. Реч је о посади шест извиђачких авиона типа „Торнадо” и једног авиона-цистерне у склопу коалиције за борбу против терористичке организације „Исламска држава”.

Те јединице пребачене су у Јордан, наводи немачки државни радио „Дојче веле”. (Танјуг)