30.07.2012. –
Турска почиње активност усмерену на стварање балистичких ракета. Како јавља лист „Заман“, извршни комитет одбрамбене индустрије донео је одлуку о развоју ракета са дометом 2500 км.
Претходно је премијер Турске Реџеп Тајип Ердоган дао налог Савету за научно-техничка истраживања да започне разраду ракета великог домета. Према речима премијера, Турска мора да проширује пројекте развијања одбрамбене индустрије и да обезбеди земљу неопходном војном техником домаће производње.
Чиме је изазвана тежња Анкаре да у свом арсеналу има балистичке ракете своје производње и на који је начин то у вези са најновијим догађајима на Блиском истоку? Овим поводом, заменик председника Института међународних стратешких истраживања, доктор политичких наука професор Камер Касим за „Глас Русије“ је изјавио следеће:
– Уколико држава тежи да у свом арсеналу има балистичке ракете, то значи да та држава тежи стицању на међународној арени одређених елемената превенције од напада. Са временом долази до промене међународне ситуације. И држава са којом данас имате пријатељске односе, након одређеног времена може да постане ваш непријатељ.
Као пример професор наводи времена „хладног рата“ када је све било довољно јасно. Са једне стране је био Совјетски Савез, са друге САД. Турска, као чланица НАТО-а била је у западном систему колективне безбедности, под безбедносним „кишобраном“ НАТО-а. Из тог разлога сви стратешки планови Турске формирали су се у оквиру западног блока. Према његовом мишљењу,
– Турска је и данас чланица НАТО-а. Међутим данас је то у неком смислу и самостална регионална снага. И као регионална снага она је периодично принуђена да се меша у „неслагања“, која настају у региону. Уколико сте довољно моћни, ваше дипломате ће слушати нешто пажљивије. Турска, у ситуацији сталних сукоба у региону формулише одређене интересе. Према томе уколико Турска жели да игра активну улогу у овим регионима, она мора да располаже одређеним елементима превентиве од напада.
Међутим Камер Касим сматра да ракетни програм није усмерен против неке конкретне земље.
– Узећемо ситуацију са Сиријом. Пре годину и по дана односи између Турске и Сирије били су на високом нивоу. Биле су укинуте визе, успостављени партнерски и пријатељски односи. Данас се ситуација радикално променила. Наравно, по питању безбедности Турска има пуно поверење у НАТО. Међутим уколико Турска, као регионална држава буде имала намеру да појача свој утицај, она мора имати своје моћно наоружање.
Бивши председник Савета ветерана Турске, војни експерат Корај Гјурбјуз заступа друго гледиште:
– Турска се налази у веома немирном региону. У Сирији је грађански рат. У Ираку свакодневно гине на хиљаде људи. Иран услед нуклеарне кризе има велике проблеме са земљама Европске уније и САД.
Уједно, према његовом мишљењу, политика данашњег министра иностраних послова Ахмета Давутоглу „нула проблема са суседима“ – доживела је неуспех.
– Јер данас имамо проблема са свим суседима. Данас практично нема земље са којом би имали добре билатералне односе. Чак са Русијом настају размимоилажења због гаса и система противракетне одбране у Кјуреџику. Али са Русијом је још повољно. Док са Ираном, Сиријом, Ираком – ту су прави проблеми, који никако не могу да буду „нула“.
Шта сада треба радити? Турска је раније набавила доста наоружања на Западу. Али сада већ не жели да технолошки зависи од Запада. Војни експерат види следеће решење:
– Ми покушавамо да набавимо руско наоружање. И ми намеравамо да производимо своје наоружање, укључујући и средства ПВО. Желео би да Русија осим испорука наоружања, пружи технологију за његову производњу
Иран је скоро отворено изјавио да ће предузети удар против сваке земље која представља за њега претњу. То се тиче и Турске, пошто је она на свом простору лоцирала системе европске противракетне одбране НАТО-а. Према изјавама иранских власти, прва земља која ће се наћи на удару иранских ракета биће Турска. Треба предузимати мере. И сви последњи покушаји Турске, који су усмерени како на набавку руског наоружања, тако и на производњу домаћих балистичких ракета треба посматрати са овог гледишта.
На тај начин имамо два мишљења у вези намера Турске да добије своје балистичке ракете. Прво: Турска у задње време све више јача и њој је потребна материјална потврда те снаге. И друго: регион је у задње време постао далеко опасније место, него раније.
