Већ знамо главне резултате догађаја, чули су се ставови многих политичких лидера, реакција турског лидера је разумљива. Хајде да покушамо да направимо анализу догађаја који се смењују великом брзиномо и резимирамо исход низа догађаја који су се недавно одиграли.
Позиција турског председника у последње време била је веома несигурна, а однос са војском напет. Узимајући у обзир низ војних удара у Турској који су се одиграли у ХХ веку и постали политичка традиција ове земље, може се рећи да је државни удар који се одвијао последњих дана сасвим очекивана и предвидљива ствар. Неки аналитичари су прошле године предвидели залазак политичке каријере Ердогана. Овај политички лидер направио је превише грешака, а тешко је рећи која од њих је била кобна за њега: оборени руски авион, започети рат са Курдима, заигравање са терористима и куповина сиријске нафте од њих. Међутим, све наведено никако се не повезује са догађајима последњих дана. Ердоган је постао талац и фигура за преговарања о размени у великој геополитичкој игри, чија правила гласе, да се не може седети у исто време на две столице. Врло је једноставно постати веран слуга и проводник идеја Запада (пре свега Сједињених држава), под маском “пријатељства” са великим братом могуће је чак претити и Европској унији, међутим, не можете се сматрати пуноправним сувереним вођом. Пример Украјине је показао свету да посредовање Сједињених држава значи аутоматско пребацивање државе на спољашње управљање, од којег је практично немогуће ослободити се. Ердоган је одлучио да игра своју игру, тако што је упутио извињење Русији за оборени авион и смрт руског пилота, турске безбедносне структуре започеле су истрагу овог случаја, на тренутак се појавила информација (није потврђено) о спремности турске владе да, у циљу борбе против тероризма, понуди ваздухопловну војну базу Русији. Руски туристи су поново кренули пут Турске.
Све ово није био у плановима Запада који активно користи технологију “контролисаног” хаоса у региону Блиског истока. Испланирана је и пробана изведба, у потпуности прозападне војне операције свргавања лидера Турске.
Духовни вођа опозиције Фетулах Гилен живи у Сједињеним државама, многи официри, побуњеници прошли су обуку у америчким базама, што је омогућило утицај на команду турске војске. [1] Од велике је важности прва изјава државног секретара Сједињених држава Џона Керија, који је изразио наду да ће у Турској “бити стабилност, мир и континуитет”, што указује на спремност Американаца да признају нову побуњеничку владу. Нешто касније је реаговало Министарство за спољне послове Аустрије, истакавши потребу за повратак уставног поретка, у саопштењу је констатовано да су “потребне све снаге Турске да би се заштитили људски животи и поштовала владавина права”. Ниједна реч није изречена о осуди побуњеника или кршењу демократских принципа. У случају да се борбе у Турској одуже, Ердоган би претрпео снажан дипломатски и информациони притисак, а у светској политичкој заједници његови поступци би били окарактерисани као против-човечни и неприхватљиви за демократски свет. Ово је навежбани захват технологије “контролисаног” хаоса за свргавање вођа. [2] Када је државни удар пропао, амерички званичници нагло су променили своју реторику о спремности на конструктивно решавање проблема и очување основа уставног система.
Међутим, само свргавање Ердогана није главни циљ војног удара у Турској. Догађаји последњих дана носе сложенију геополитичку комбинацију која има бројне варијанте развојног сценарија. Покушај пуча потресао је турско друштво, откривајући све његове тешкоће и раскол. Политичка нестабилност и борбена деловања ће природно да одиграју погубну улогу у економској ситуацији у земљи, вредност турске валуте је значајно смањена. Суседне земље су затвориле своје границе, отказале авионске летове, прилив туриста се нагло смањује. Све ово ће довести до значајног погоршања у животима обичних грађана Турске, а активне казнене мере Ердогана само ће интензивирати незадовољство међу масама. Тако да нови покушај пуча или технологија Мајдана неће дуго чекати у овој земљи. У ствари, можемо рећи да је политичка судбина Ердогана запечаћена, посебно након његових оштрих изјава против Сједињених држава и претњи затварања америчке базе.
Читава историја америчке политике, тактика деловања “глобалног финансијског система иза кулиса”, који је у великој мери створен у Сједињеним државама, показује да ова држава нема савезнике, само опште економске и политичке интересе. Ако је потребно, дојучерашњи партнери, чак и у НАТО, могу бити уништени.
Што се тиче финансијских интереса, није случајно што се налазе на првом месту. Слабљење Европе је изузетно корисно за амерички велики бизнис, који жели да стави стари свет у дужничко ропство својим кредитима, ослаби евро. Америчке компаније за производњу гаса из шкриљаца активно се боре за тржиште у Европи [3]. Главни конкуренти на том путу су компаније из Русије и са Блиског истока. Сукоб у Сирији који не јењава, а сада и револуција у Турској, спречавају сваки покушај да се природни гас пошаље у Европу. Исто тако, слабљење, а у широј перспективи и распад Европске уније кроз добро испланирану операцију “избеглица” за пребацивање милиона представника арапског света са Блиског истока и Северне Африке. Када режим Ердогана значајно ослаби или се уруши Турска не само да неће бити у стању да обузда проток миграната, већ ће зауставити прихватање избеглица из ЕУ. Ранији договори по овом питању ће једноставно изгубити свој значај. Поред тога, избеглице које се већ налазе у Европи ће имати законску могућност да одбију одлазак у Турску – земљу у којој постоји опасност по њихове животе. У случају да се ситуација у самој Турској потпуно отргне контроли, и сами Турци ће похрлити у ЕУ. С обзиром да савремена Турска има око 90 милиона становника, све ово чини могућност таласа турских избеглица изузетно опасном за Европу.
Јадна перспектива политичке кризе у Турској чини да прогноза професора Гунара Хајнзона изгледа сасвим реална. Он сматра да ће у дугорочној перспективи Европу закопати талас од 950 милиона избеглица, углавном Африканаца и Арапа. [4] Ове застрашујуће бројке су приближне процене најауторитативнијег центра за статистику – Института Галуп. Чак и ако је професор два пута погрешио, Европа ће у сваком случају заувек изгубити свој историјски и културни идентитет. Политичка дестабилизација Турске је опасна и због чињенице да ће сигурно привући у земљу ортодоксне проповеднике и различите терористичке организације. Имплементација технологије “контролисаног хаоса” и неуставни прелазак власти у Турској могу да промене цео однос политичких снага, како на Блиском истоку, тако и у Европи.
Напомене:
1. Аналитичар: покушај војног пуча у Турској организован уз одобрење Сједињених држава. URLhttp://ria.ru/world/20160716/1467574573.
2. Васиљев М.В. «Контролисани» хаос као технологија неоколонијалног прекројавања света // Научно-методолошки електронски часопис «Концепт». 2016. Т. 15. С. 2161–2165. URL: http://e-koncept.ru/2016/96352.htm.
3. Васиљев М.В. Борба глобалног бизниса у контексту сиријског конфликта // Политика, држава и право. 2015. № 10. URL: http://politika.snauka.ru/2015/10/3467.
4. Хајнсон Г. Синови и Глобална Владавина. Терор у уздизању и паду Нација. 2003.
Максим Василев, Катехон
