Све земље региона су заинтересоване да заједнички раде на обезбеђивању енергетске сигурности односно боље снабдевености гасом, закључак је првог министарског сатанка о енергетској безбедности Централне и Југоисточне Европе одржаног данас у Будимпешти.
На састанку су учествовали министри спољних послова Мађарке, Србије, Грчке, Турске и Македоније, а једна од тема била је и реализација пројекта Турски ток који је Русија најавила после обустављања Јужног тока.
Гасовода би испод Црног мора дошао до Турске а затим би ишао ка грчко-турској граници, одакле би могао да се настави преко Грчке, Македоније и Србије.
Енергетска стабилност није само витално енергетско и економско питање, већ и питање од националног интереса, рекао је први потпредседник владе и министар спољних послова Ивица Дачић на конференцији за новинаре после састанка.
“Ми говоримо о гасу, а не о геополитичком односу ЕУ и Русије. Гас нема боју. ЕУ има обавезу да нам помогне”, истакао је он.
Дачић је додао да Србија не сме да “буде више жртва геополитичког односа Запада према Русији, и да наши грађани трпе цену”.
Према његовим речима, изражена је воља пет земаља и спремност за учешће у гасним инфраструктурним пројектима који омогућују стабилност снабдевања грађана и привреде, без обзира што за сада не постоје сигурни извори финансирања.
Желимо да све буде у складу са европским правилима и не можемо да прихватимо да наши грађани буду жртве геополитичких односа, рекао је српски министар.
“Заједнички треба да градимо гасну инфраструктуру за шта су битне три тачке – прва је Турска, друга Русија, а трећа је Брисел који треба да правно верификује тај пројекат да не бисмо дошли у ситуацију да нам се појаве проблеми као око Јужног тока, а неспорна је жеља наших држава да у целом том пројекту уцествују”, рекао је он.
Договорено је да се наставе састанци, биће формиране експертске групе које ће извести студију о изводљивости, финансијску конструкцију како решити то питање и правне детаље.
“У овим новим околностима, и Мађарска и Србија и све остале земље морају да разговарају о финансијској конструкцији, како би се она могла затворити, а то значи разговарати и са трећим земљама, са трећим компанијама, са трећим странама”, истакао је Дачић.
Он је рекао да би у новонасталој ситуацији, након отказивања пројекта Јужни ток, у новој варијанти цена отприлике била слична оној која је била предвиђена за Јужни ток – од 1,5 до две милијарде евра кад је реч о проласку гасовода кроз Србију.
“Мислим да смо сви заједно овде изразили заједничку жељу да претресемо све могуће изворе снабдевања гасом”, закључио је српски шеф дипломатије.
Мађарски министар спољних послова Петер Сијарто је истакао да је вредност пројекта за пет земаља пет милијарди евра.
Како је рекао, договорено је да наредни састанка буде одржан у јулу и да буду позване и Албанија и Босна и Херцеговина.
Македонски шеф дипломатије Никола Попоски је оченио да је наш регион енергетски сиромашан и да недостаје гасна транспортна инфраструктура, а да стално расте потреба за енергентима.
Турски министар за ЕУ Волкан Бозкир рекао је да је предлог за нови гасовод у интересу целог региона, и да треба сачекати студију о изводљивости да се види колико је реалан тај пројекат.
Србију је на скупу, поред Дачића, представљао и министар рударства и енергетике Александар Антић.
Танјуг
