Турско „не” Бриселу

Турска је у последњем часу одложила раније договорени заједнички састанак са посланицима Европског парламента на коме је требало да се да се разговара о томе како да се убрза процес европских интеграција који већ годинама практично стоји у месту.

У Анкари је објашњено да је тај потез повучен због „презаузетости турских посланика”. Узроци су, очевидно, много дубљи. У питању су нова неслагања која оптерећују односе Брисела и Анкаре. То је заправо одговор на најновији извештај Европског парламента у коме су изречене тешке речи због најновијег развоја у Турској који одудара од европских стандарда.

„Понашање Турске (одлагање састанка) несхватљиво је. Тај потез је повучен у знак протеста због критика које су изречене у Европском парламенту, а односе се на кршење слобода медија и тензије на Кипру”, каже један од известилаца ЕП за Турску Рената Сомер (Немачка).

У Европском парламенту се од Анкаре такође тражи да нормализујеодносе са Јерменијом, то јест да призна геноцид који је извршен у време распада Османског царства. У Турској је то „црвена линија” испод које нико не жели да иде.

„У Анкари је време хладно, хладна је изгледа и политичка клима. Алими морамо да одржимо отворене канале за дијалог”, упозорио је лидер посланичке групе социјалиста и демократа у ЕП Ханес Свобода (Аустрија), пренели су медији у Истанбулу.

Неспоразуми између ЕУ и Турске, која је 2005. године почелаприступне преговоре, настављају се и, могло би се рећи, све више се заоштравају. Поготово после немилосрдних обрачуна полиције садемонстрантима на Таксиму у Истанбулу и недавног хапшења групе познатих новинара који су осумњичени да подржавају „паралелнеструктуре” утицајног верског проповедника Фетулаха Гулена, који наводно покушава да обори садашњу владу.

„То је у супротности са вредностима и стандардима који су предуслов за улазак Турске у ЕУ. Ми тражимо од Анкаре да поштује слободе медија и да спроводи демократске реформе”, упозорили су у Европској комисији, реагујући на недавна хапшења новинара.

Анкару као да је почело да издаје стрпљење, што потврђује и одлагањезаједничког састанака парламентараца.

„Ако наставимо овим темпом, ми ћемо постати пуноправни члан ЕУтек у 22. веку. Ако то икад и успемо”, саркастично је приметио једанпосланик у турском парламенту, коментаришући најновије сударе нарелацији Анкара–Брисел.

Председник Реџеп Тајип Ердоган, коме дипломатски језик никад нијебила јача страна, више и не бира речи.

„Ви треба да гледате своја посла… Молим вас задржите ту вашумудрост за себе. Више нас не брине да ли нас прихватате као члана ЕУ или не прихватате”, изјавио је он, одговарајући на критике Бриселазбог прогона опозиционих новинара.

Турска је отворила приступне преговоре са ЕУ 3. октобра 2005. године, али још није много одмакла од почетка. Због противљења РепубликеКипар, Француске и Немачке, 17 поглавља је блокирано, 14 се још нису нашла на дневном реду, док се у овом часу воде преговори само о четири. У том периоду Хрватска је постала пуноправни члан европске породице.

Евроентузијазам је приметно спласнуо и међу грађанима и међуполитичарима. Али у Анкари још нису дигли руке – чланство у ЕУ је њенстратешки циљ – мада се и међу званичницима у последње време можечути дилема: да ли је ЕУ уопште спремна да прими Турску као свогпуноправног члана.

Војислав Лалић, Политика