Основно јавно тужилаштво у Вршцу поступало је по анонимној кривичној пријави у којој се наводи да је Драгана Станков финансирала предизборну кампању Српске напредне странке новцем јавног предузећа на чијем је челу била.

Уз пријаву је достављен Резиме извештаја о раду који је Драгана Станков послала „врху“ партије у тренутку унутрастраначких сукоба у Вршцу. У извештају Станков је написала да је за потребе странке плаћала аутобусе за превоз симпатизера, да је јавним новцем реновирала простор у коме су канцеларије СНС-а у Вршцу, али и да је успешно организовала проналажење сто особа за уплату четири милиона динара на рачун странке. Саговорници БИРН-а нису негирали аутентичност овог документа, али га нису ни потврдили.

После спроведених провера, тужилаштво у Вршцу је одбацило кривичну пријаву јер није пронашло доказе да је Станков починила кривично дело злоупотреба службеног положаја. Такође, кажу да немају доказе да је предузеће на чијем је челу била Станков трошило буџетска средства, као и да није утврђено да је било евидентираних уплата било којој политичкој партији.

Тужилаштво је одбило да БИРН-у достави Решење о одбачају кривичне пријаве позивајући се на „презумцију невиности“ односно, претпостављајући да би објављивање тих података из истраге угрозило права Драгане Станков.

Из одговора које је БИРН добио из тужилаштва није јасно да ли су истраживали све наводе који би могли да терете Драгану Станков, што може да доведе у питање одлуку да се одустане од кривичног гоњења.

У међувремену, по окончању кризе у СНС-у у Вршцу, Драгана Станков се вратила на своју позицију и данас је ликвидациони управник предузећа у којем је претходно била директорка.

Она је одбила да говори за БИРН наводећи да „би БИРН и тако објавио оно што нама одговара, а не оно што се заправо десило“. Она није негирала аутентичност извештаја на основу кога је била под истрагом.

На питање да ли је она писала и потписала тај извештај Драгана Станков је рекла: „Не… у тој форми“. На поновљено питање да ли је на извештају њен потпис, додала је да не жели да коментарише: „Немам овлашћења да дајем такве коментаре и одговоре и најбоље је да не причамо ништа даље на ту тему. Што се мене тиче, та прича је завршена, ја нити више радим у том предузећу, нити ме занима да дајем било какве одговоре и да сутра због тога имам проблем“.

БИРН је средином октобра 2017. године објавио истраживање о више од 6.700 лажних донатора који су током овогодишње председничке кампање од СНС-а добијали по 40.000 динара, које су истог дана уплаћивали на свој, а одмах потом на рачун партије. Једну такву трансакцију у свом извештају о раду помиње и Драгана Станков.

Реагујући на БИРН-ово истраживање, председник Србије Александар Вучић је за “Инсајдер” на следећи начин покушавао да објасни ову раширену праксу: „Седимо нас двоје и буде ту и неки трећи човек. Ја не знам да ли је то тако, ал’ претпостављам – и ја кажем: `Ја хоћу да дам 800 евра, али ја не могу да дам 800 евра, дозвољено је мање. Ево ти, изволи новац, молим те, плати за нашу странку`“.

Партијске заслуге новцем грађана

Драгана Станков је до краја октобра 2017. године била директорка Јавног предузећа Вршац, које је настало трансформацијом „Инвест стана“ у мају 2014. Данас је ово јавно предузеће, чији је оснивач Скупштина града, у поступку ликвидације, а Драгана Станков је ликвидациони управник.

Резиме извештаја о раду који је уз анонимне кривичне пријаве достављен тужилаштву, Драгана Станков је упутила партијском врху након што је, услед фракцијских сукоба унутар локалног СНС-а, смењена са позиције директора Јавног предузећа Вршац. Повређена због смене, она је партијским колегама желела да укаже на неправду наводећи шта је све учинила за странку и колико је новца јавног предузећа уложено за активности СНС-а.

Станков наглашава и да је „лично преузела одговорност за уплату четири милиона динара за кампању, када је требало пронаћи и организовати сто лица да изврше уплату (на рачун СНС-а)“. Похвалила се и да је цела акција реализована за свега два дана и да је то био „једини одбор у целој Србији који није имао ниједну погрешну уплату“.

У документу она пише да је из средстава Јавног предузећа Вршац, захваљујући њеном ангажману, адаптиран простор који користи општински одбор СНС-а. За ту адаптацију потрошено је скоро 1,7 милиона динара јавних средстава. „Из буџета су издвојена средства за измирење дуга за плин и струју“. Осим тога, „Инвест стан је помогао“ да се уведе интернет и телефонске линије за страначке просторије СНС-а у Вршцу, куповину мини централе, санацију и отпушавање водоводних цеви, куповину држача за заставе, израду светлеће рекламе, 3 Д натписа, пулта и позадине за конференције за новинаре…

На крају поменутог извештаја она истиче и да је „Инвест стан“ из сопствених средстава платио коришћење три аутобуса којима су на митинге у Београду и Новом Саду довожени симпатизери СНС-а.

Кеш за лажне донације преузимали у централи СНС-а

Да реализације трансакција попут оне коју Драгана Станков помиње нису измишљена прича, потврђује један саговорник БИРН-а који је и сам учествовао у организацији проналажења лажних донатора и који зато није желео да му помињемо име.

Овај председник једног општинског одбора СНС-а за БИРН открива да се примопредаја новца из црних фондова за уплату на рачун странке преко лажних донатора, обавља у централи те партије у Београду.

Уочи избора 2012. године, његов страначки колега, тада председник окружног одбора СНС-а, позвао га је телефоном да дође у странку. Када је стигао, његов надређени му је рекао: „Имам 1,9 милиона динара, донео сам то из централе странке, треба да нађемо сто људи да они то уплате уместо нас на рачун партије“.

Наш саговорник преноси да му је колега рекао да морају да пронађу поуздане људе у општинском одбору партије којима ће дати новац, и да свако од њих 19.000 динара прво треба да уплати на свој текући рачун, а потом са њега, на рачун партије.

„Ја му кажем – да ли си ти свестан да је то прање новца? Ми не знамо ни одакле су те паре, ни од кога су добијене, ни зашто су добијене и које противуслуге странка треба да учини за то“, преноси своју тадашњу реакцију некадашњи члан СНС.

Надређени партијски колега му је одвратио да је у централи СНС-а још мноштво одбора добило новац и исти задатак и да не треба да брине. На крају је пристао али је, ипак, хтео да са целом операцијом има што мање везе, па је задужио председнике месних одбора странке да пронађу тих сто лажних донатора.

„У то време странка је имала 1.500 чланова, и градски одбори су имали око 120-150 чланова. У мом општинском одбору тада је било шест месних одбора странке, довољно је да сваки да нађе по 15-ак људи, није то био проблем пронаћи“, објашњава он.

Напомиње да то раде мање-више све партије, само што СНС данас располаже са највише новца. Саговорник преноси и сведочења локалних социјалиста да испред кафане у којој се окупљају чланови те странке у његовом граду, дође аутомобил са пуним гепеком пара који потом људе одвози до банке да уплате „донацију“.

Свако уплаћује у банци у којој има текући рачун да би уплатиоци били ослобођени банкарске провизије, а странка избегла непотребне трошкове. Међутим, било је и грешака на шта указују извештаји Агенције за борбу против корупције из којих се види да нису сви уплаћивали 40.000 колико су добили од партије, већ да су неке уплате биле мање, па је неко уплатио 39.600, а неко 32.000…

„Рачуни појединих лажних донатора били су у минусу, неко је имао неки мањи дуг, или је дуговао банци за одржавање рачуна, и онда кад уплате 40.000, банка аутоматски задржава средства за намиривање дуга, па на рачун СНС оде мања уплата“, објашњава извор.

Некада се догоди и да „донатори“ погрешно упишу број рачуна СНС-а на који уплаћују средства. „Зато се Драгана Станков хвалила у извештају о раду да ОО СНС из Вршца једини није имао ниједну погрешну уплату“, каже саговорник.

Он на крају закључује да се на овај начин перу милиони.

„Ми не знамо ни од кога су добијени, ни за шта, ни како су зарађени, ни у које сврхе су дати. То можете да питате само председника странке, пошто је он сигурно упознат, јер код њих у централи се новац и добија на руке. То су милиони евра за које не знамо за какве су противуслуге дати. Сигурно је купљена нека услуга за то, али не знамо која, ваљда ће се једног дана сазнати“, закључује овај политичар.

Тужилаштво без доказа

Кривичне пријаве против Драгане Станков, које је потписала „забринута група грађана“, достављене су током октобра 2015. године тужилаштвима у Вршцу и Панчеву, као и Полицијској управи Вршца, док је Агенцији за борбу против корупције достављена анонимна представка.

То се догодило баш у време када се Станков вратила на чело Јавног предузећа Вршац, након што је годину дана раније смењена, заједно са још неким локалним функционерима, који су из унутарстраначког сукоба, изашли као поражена фракција вршачких напредњака. Након распуштања општинског одбора, поражени су се 2015. ипак вратили на политичку сцену, а са њима и Драгана Станков.

У тужилаштву у Вршцу наводе да су кривичне пријаве одбацили јер не постоје основи сумње да је починила кривично дело злоупотреба службеног положаја, нити било које друго дело које се гони по службеној дужности.

То објашњавају тиме да је утврђено да својим радњама, Станков никоме није прибавила имовинску корист, него евентуално нанела штету предузећу „Инвест стан” у којем је, како тумачи тужилаштво, била запослена као одговорно лице. Зато би се у њеним радњама евентуално могла садржати обележја кривичног дела несавестан рад у привредном пословању за које је, међутим, неопходно да причињена штета прелази износ од 450.000 динара, што у конкретном случају, тврди тужилаштво, није утврђено.

Тужилаштво даље наводи да нема доказе ни да је Станков трошила буџетска средства Општине мимо одобрених новчаних средстава, као ни да је платила светлеће рекламе за СНС.

Тужилаштво је „поводом навода да је Српској напредној странци уплаћено четири милиона динара са рачуна Јавног предузећа за стамбено пословање Вршац, а посредством сто физичких лица“, утврдило и да није било евидентираних уплата било којој политичкој партији.

Тужилаштво – допис други

Због налаза тужилаштва који су у супротности са наводима које је Драгана Станков изнела у свом извештају о раду, БИРН је тужилаштву у Вршцу упутио још један допис са питањем да ли је током саслушања утврђено да ли је она тај извештај писала и потписала.

Тражили смо и да нам се разјасни да ли су проверавали порекло новца који је уплаћен за кампању СНС-а, да ли су обављени разговори са људима који су тај новац уплатили, да ли се зна како и од кога су га добили и да ли се истраживало евентуално кривично дело прања новца.

Интересовало нас је и на основу чега је тужилаштво одлучило да Драгану Станков третира као одговорно, а не као службено лице, будући да сам Кривични законик каже да службено лице јесте и особа која у предузећу врши јавна овлашћења и да је зато та квалификација суштински могла да промени одлуку тужилаштва. Наиме, за кривично дело злоупотребе службеног положаја, довољно је утврдити да је предузећу нанета било каква штета, чије постојање у конкретном случају ни само тужилаштво не одбацује.

Од тужилаштва смо затражили и Решење о одбачају кривичне пријаве.

Уместо одговора на конкретна питања, из тужилаштва је стигао допис којим смо обавештени да је решење о одбачају кривичне пријаве послато оштећеном који није искористио своје право на приговор. У конкретном случају, оштећени је Јавно предузеће Вршац на чијем је челу управо Драгана Станков, која је истовремено и пријављена да је истом предузећу нанела штету.

Из тужилаштва нисмо добили ни конкретан одговор на питање да ли је пријава прослеђена непосредно вишем тужилаштву, како би могло да провери елементе кривичног дела прања новца. Уместо тога, у одговору је наведено да је о разлозима за одбачај, тужилаштво у Вршцу обавестио и Више тужилаштво у Панчеву, Апелационо у Београду и Републичко јавно тужилаштво.

Тужилаштво – допис трећи

Како нам тужилаштво није доставило Решења о одбачају кривичне пријаве, из којег би се могли видети сви разлози за такву одлуку, поново смо послали допис и још једном затражили одговоре на питања, као и само решење.

Из Основног јавног тужилаштва Вршац стигао нам је још један допис, којим су и трећи пут избегнути одговори на конкретна питања, а поновљени су и поједини наводи из претходног који буде сумњу у њихову тачност.

Наиме, из тужилаштва понављају да су осим кривичног дела злоупотреба службеног положаја, вршене и „провере у правцу кривичног дела несавестан рад у привредном пословању из Кривичног законика и других кривичних дела која се гоне по службеној дужности“.

Будући да кривично дело несавестан рад у привредном пословању не постоји још од 2013. године када је избрисано, и да је под истим чланом Кривичног законика установљено кривично дело злоупотреба положаја одговорног лица, могло би се закључити да је тужилаштво проверавало непостојеће кривично дело.

Из дописа се може видети и да тужилаштво током провера није прикупило чак ни елементране информације у вези са трансфером четири милиона динара на рачун СНС-а. У допису се, наиме, наводи да тужилаштво приликом провера није дошло „до сазнања о именима и презименима физичких лица која су евентуално уплаћивала новац за кампању.“

Да ли су вршили проверу порекла четири милиона динара о којима говори Драгана Станков, као и да ли су истраживали евентуално кривично дело прања новца, питали смо и Више тужилаштво у Панчеву. У одговору је наведено да то тужилаштво није вршило провере евентуалног постојања тог кривичног дела, између осталог, и због тога што против одлуке Основног вршачког тужилаштва, оштећени ЈП Вршац (чији је директор пријављена Драгана Станков) није поднело приговор.

На крају, Основно Тужилаштво у Вршцу је одбило наш захтев за достављање Решења о одбачају кривичне пријаве. Овакву одлуку образложили су тиме да би достављањем тог документа била повређена претпоставка невиности с обзиром на то да Станков, након одлуке тужилаштва, нема статус осумњичене. Против овакве одлуке БИРН је поднео жалбу Поверенику за приступ информацијама од јавног значаја.

Исти документ затражили смо и од Вишег јавног тужилаштва Панчево, Апелационог у Београдуи Републичког јавног тужилаштва, и сва три су одбила да га доставе.

Јавно.рс/НСПМ